Svetski kongres Medjunarodne federacije za pozorišna istraživanja otvoren u Beogradu

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić otvorila je danas u Beogradu Svetski kongres Medjunarodne federacije za pozorišna istraživanja (IFTR) koji je posvećen temi migracija, a koji će do 13. jula u Narodnom pozorištu obuhvatiti 980 predavanja i prezentacija, uz prateći program predstava i performansa domaćih i stranih umetnika iz 54 zemlje.

Uz poruku da su upravo nauka, umetnost i kultura ključni pokretači društvenog i ekonomskog razvoja,  Brnabićeva je u ime Vlade Srbije, kao pokroviteljka skupa, poželela dobrodošlicu za više od 1.000 profesionalaca, teoretičara i praktičara pozorišnih i izvodjačkih umetnosti iz celog sveta i podsetila da Srbija ima dugogodišnju pozorišnu tradiciju kojom se svi ponose.

„Stoga nam organizovanje ovog prestižnog kongresa pruža priliku da prikažemo naše umetnike i njihove kreativne radove globalnoj publici i da se uključimo u stimulativne razgovore sa predstavnicima raznih kultura i sa različitim gledištima“, rekla je premijerka Brnabić u Narodnom pozorištu.

Prvi medjunarodni kongres organizovan je 1957. godine i ovo je prvi put posle 26 godina da se skup vraća u Centralnu i Istočnu Evropu, a naredni će,kako su naveli organizatori, već biti održan u Kini.

Predsednica vlade navela je da se nada da će kongres učesnicima „omogućiti da vide Beograd i Srbiju onako kako je mi uvek vidimo – kao živu, multikulturnu zemlju na raskrsnici Istoka i Zapada, kao riznicu kulturnog bogatstva i baštine“.

„Verujem da ova vrsta kulturne razmene, ova kulturna diplomatija, ne samo što nam omogućava da učimo jedni od drugih i da se razvijamo kao pojedinci, već i da cenimo naše razlike i identitete i razvijemo medjusobno poštovanje i bolje načine saradnje. Nadam se, kada budete odlazili iz naše zemlje, da će vas istinski inspirisati naša kultura, umetnost i naš narod“, rekla je ona.

Brnabićeva je ponovila da je uverena da su nauka, umetnost i kultura ključni pokretači društvenog i ekonomskog razvoja, te da je vlada predano radila da stvori okruženje u kojem se kultura, kreativnost i kritično mišljenje neguju i cene.

Predsednica Vlade Srbije je iskoristila priliku da učesnike skupa podseti i na najvažnija, medjunarondna kulturna dešavanja u zemlji.

Brnabić je podsetila je da je Vlada Srbije u proteklih godinu dana završila renoviranje dva najveća muzeja u Srbiji – Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja u Beogradu i pozvala učesnike tog medjunarodnog kongresa da posete oba muzeja u kojima će uživati u najboljoj srpskoj, čak i evropskoj umetnosti i kulturnoj baštini od neolitskog i rimskog doba, kroz srednji vek, do umetnosti 19. i 20. veka.

Dodala je da će u prelepom i modernom zdanju jugoslovenske i srpske umetnosti na ušću Save u Dunav od septembra 2019. godine biti održana najveća retrospektivna izložba svetski poznate konceptualne umetnice Marine Abramović.

„Naročito bih želela da vam skrenem pažnju na BITEF – jedan od vodećih evropskih festivala klasičnog i eksperimentalnog pozorišta, koji se već više od 50 godina održava u septembru svake godine. BITEF je sjajan primer kako su pozorište i performans cvetali u Srbiji tokom poslednjih pola veka. Svima onima koji su zainteresovani srdačno bih preporučila da se vrate u Beograd na 52. izdanje BITEF-a“, rekla je premijerka.

Dodala je da bi učesnici Medjunarodne federacije za pozorišna istraživanja mogli da ostanu u Srbiji na najboljem evropskom muzičkom festivalu EXIT, koji se održava od 12. jula u Novom Sadu, na tvrdjavi na Dunavu.

Predsedavajuća Organizacionog odbora Svetskog kongresa profesorka Ivana Vujić izrazila je zadovoljstvo jer je veliki san organizatora postao realnost.

Posle dobrodošlice svim učesnicima, ona je podsetila da pozorište istražuje anatomiju ljudskog bića, zaceljuje ga i menja.

Vujićeva je izrazila zadovoljstvo što je premijerka podržala skup jer je danas vreme u kome niko ne želi da stane iza bilo koga i podrži ga.

„Čovek ima malo prijatelja, ali osećam da imam jednog vrednog prijatelja i to je Ana Branbić“, rekla je Ivana Vujić i dodala da se premijerka nije bojala da stane iza organizatora i da izadje na scenu i pozdravi skup.

Dekan Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) Miloš Pavlović podsetio je na značaj i neophodnost veze izmedju obrazovanja, umetničkog stvaralaštva i kulture.

Dodao je da FDU ulaže napore ne samo kada je reč o obrazovanju, već i na kreiranju i ohrabrivanju otvorene debate različitih aktera o savremenim uslovima za kreativnost i trajanje kulture i umetnosti. Podsetio je i na uticaj migracija na savremeno srpsko društvo, i na to da je Beograd bio poslednja stanica na migrantskoj ruti ka EU.

Taj odnos ne treba da bude frustrirajući već treba da služi razmeni iskustava, rekao je dekan i podsetio na značaj same teme skupa „Pozorište i migracije“, koja je posebno u doba globalizma i novog talasa migracije podstaknutog ratom i drugim patnjama od velikog značaja.

Predsednica IFTR-a Džin Grejem-Džouns nakon „dobrodošli“ u šali je rekla da je vreme da se neko na skupu učesnicima konačno obrati i na srpskom.

Dodala da je počastvovana što je podelila scenu sa premijerkom Anom Brnabić jer je veoma impresivno imati takvu podršku za organizaciju kongresa.

Grejem-Džouns je rekla da kongres organizuju svake četvrte godine i da se posle oko četvrt veka  vraćaju u Centralnu i Istočnu Evropu, a sledeće godine će prvi put organizovati konferenciju u Kini.

Prema njenim rečima, prvi svetski kongres održan je 1957. i u njemu su učestvovali delegati iz 17 zemalja. Organizacije se razvijala i rasla da bi prošle godine dostigla 1.000 članova iz 44 zemlje.

U okviru 980 predavanja učesnici će se baviti temom „Pozorište i migracije – pozorište, nacija, identitet izmedju migracija i nekretanja“ i razmatrati kako su pozorište, izvodjačke umetnosti i performans odgovorili na pitanja egzila, raseljavanja i drugosti kroz istoriju i danas, kako se proces migracije oblikovao i preoblikovao u političkim, društvenim, kulturnim i umetničkim delima.

U skladu sa temom skupa baletski umetnik Dejan Kolarov je na otvaranju tog petodnevnog skupa izveo performans Ivane Vujić iz kompoziciju „Leskovački zvižduk“.

Najpoznatiji svetski teoretičari i praktičari učestvovuju u radu skupa, izmedju ostalih, Marvin Karlson i Džin Grejem Džons (SAD), Bišnuprija Dat, (Indija), Džanel Rajnelt (Velika Britanija) Mivon Li (Južna Koreja), Hana Korsberg (Finska), Pol Re (Australija), Milena Gras (Čile), Hajato Kosuge (Japan), Halid Amin (Maroko), Elejn Eston (Švedska), Viki An Kremona (Malta), Kristofer Balme (Nemačka), Stiven Vilmer (Irska), Boris Dausa Pastor (Španija).

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.