Tribina o Handkeu i Tokarčuk: Nobel se vratio književnosti
BEOGRAD – Tribina „Pravda za Nobela“ o Olgi Tokarčuk i Peteru Handkeu, ovogodišnjim dobitnicima najprestižnije književne nagrade u svetu, održana je večeras nakon otvaranja Sajma knjiga u Beogradu.
O značaju oba autora i njihovih dela za svetsku književnost i o percepciji odluke Nobelovog komiteta da nagrada ode u njihove ruke govrili su pisac i publicista Muharem Bazdulj, urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije Miroljub Stojanović., novinar Nebojša Grujičić i prevodilac knjiga Petera Handkea na srpski Žarko Radaković.
Na početku tribine prikazan je video na kojem se Olga Tokarčuk 29. maja prošle godine obratila skajpom publici u Domu kulture Studentski grad na promociji izdanja „Knjige jakovljeve“.
Taj skajp intervju je, prema rečima Muharema Bazdulja, dogovoren pre nego što je dobila Bukerovu nagradu, najvažnije književno priznanje na engleskom govornom prostoru.
„Imam jedno sasvim neugodno priznanje za vas. Kada je 2005. godine jedan američki izdavač objavio dve knjige iz istočne Evrope, ti autori su bili presrećni zbog činjenice da su to prvi prevodi njihovih knjiga na engleski jezik. Bili su to Olga Tokarčuk i Muharem Bazdulj. Posle 14 godina ona je dobila Nobelovu nagradu a ja vodim tribine po Sajmu knjiga“, kazao je Bazdulj.
Miroljub Stojanović je kazao da se Nobelova nagrada posle 20 godina „tiranije političke korektnosti“ vraća književnosti.
„Olga Tokarčuk je genijalan izbor za takav preokret Nobelovog komiteta, ne samo zbog „Knjige Jakovljeve“ već između ostalog zbog 6 ili 7 izdanja koja su joj prevedena u regionu. Ideja Nobelovog komiteta da se liši svih naznaka političnosti je rezultirala izborom poljske spisateljice za Nobelovog laureata, jer je u prvom planu bila sama književnost, ali i predstavljanje kulture iz koje autorka potiče“, kazao je Stojanović i dodao da su „Knjige Jakovljeve“ genijalno delo.
To je svojevrstan roman enciklopedija, freska, totalni roman… kazao je Stojanović.
Nebojša Grujičić je potom pročitao pesmu Petera Handkea „Ono što nisam, što nemam, što ne želim, što ne bih hteo, i što bih hteo, što imam i što jesam“.
Ova pesma u velikoj meri brani sama Handkea od svega što smo proteklih dana mogli čuti o njemu, kazao je Grujičić.
„Većinu Handkeovih knjiga nećete naći na ovom Sajmu knjiga. Samo dve. nedavno je Laguna objavila „Veliki pad“, a vidim Prometej takođe „Popodne pisca“. Handke nikada nije igran u beogradskim pozorištima na budžetu…Neobjavljivanje Handkeovih knjiga u Srbiji je velika sramota naše kulturne elite ne zato što je Handke u jednom momentu zauzeo prosrpski stav već zato što je veliki pisac“, kazao je Grujičić.
Dodao je i da svaka kultura koja drži do sebe mora da ima ključne knjige vrednog pisca kao što je Handke.
„Sve ovo što se desilo u proteklih sedam dana od kada je dobio Nobelovu nagradu bilo je mučno za gledati i slušati za svakog ako je bilo šta pročitao od Handkea. Nas koji volimo Handkea ta vest je obradovala u nadi da će neka njegova knjiga biti prevedena na srpski. Više je Handke potreban Nobelovoj nagradi, nego Nobelova nagrada Handkeu. Konačno je nagrađena književnost“, kazao je Grujičić.
Žarko Radaković, prevodilac Handkeovih knjiga na srpski jezik, napomenuo je da su određeni izdavači zainteresovani za objavljivanje remek – dela austrijskog pisca.
„Nadam se da će deo njegovog opusa biti preveden kod nas. Živim u Nemačkoj i proteklih nekoliko dana vlada oštra recepcija i negodovanja zbog nagrađivanja Handkea. Reč je o brutalnoj osudi svih koji su doprineli da Nobelova nagrada pripadne Handkeu. U Americi je slična situacija. Niko ništa nije čitao, a svi ga napadaju. Bez obzira na to sve Handkeove knjige su prevedene i na nemački i na engleski jezik. U Srbiji Handkeove knjige nisu dostupne“, primetio je Radaković.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.