U Bitef teatru Beograđani proglasili Evropsku republiku

BEOGRAD – Građani širom Evrope, okupljeni ispred vodećih pozorišta, simbolično su danas proglasili Evropsku republiku u okviru „Evropskog projekta Balkon“, a u tom političkom performansu učestvovalo je nekoliko desetina Beograđana ispred Bitef teatra koji je deo te panevropske inicijative za pokretanje široke debate o evropskoj demokratiji i o tome šta znači biti evropski građanin.

“Evropski projekat Balkon“ održan je danas simultano ispred vodećih evropskih pozorišta kao što su Burgteatar i Folksteatar u Beču, Šaušpilhaus i Talija teatar u Hamburgu, NT Gent u Belgiji, Štadšouburg u Amsterdamu…, uz podršku nekih od vodećih umetnika i intelektualaca, poput Mila Raua, Elfride Jelinek, Dubravke Ugrešić, Antonija Negrija…

Događaj u Beogradu započeo je obraćanjem umetničkog direktora Bitefa Ivana Medenice okupljenima.

„Mi smo se ovde okupili da razmotrimo neke drugačije mogućnosti za organizaciju Evrope. Bitef je počastvovan što je kao jedina ustanova kulture iz regije dobio poziv da učesvuje u ovakvom događaju“, kazao je Medenica.

Prema njegovim rečima, organizatorima događaja u Beogradu ostavljeno je na volju kako će izgledati proglašavanje Evropske republike u Beogradu.

„Mi smo se odlučili za dekonstrukciju, jer smo samo „jednom nogom“ u Evropi. Geografski smo mi svakako deo Evrope, ali Srbija još uvek nije deo Evropske unije. To mi ne vidimo kao poziciju margine i poziciju koja nas frustrira, već poziciju koja daje izvesnu distancu i kao takva je mnogo bolja za sagledavanje stvarnih izazova i nuđenje rešenja“, kazao je Medenica i dodao da su se umesto igre, pesme, sađenja cveća, crtanja „čiča Gliša“ i ostalih aktivnosti, organizatori odlučili za plenum u kojem će svi okupljeni imati pravo da iznesu svoje mišljenje o Manifestu kojim se proglašava Evropska Republika.

„Današnji dan je izabran zbog toga što slavimo vek od kraja Prvog svetskog rata. Na sutrašnji datum 11. novembra pre sto godina poginuo je poslednji vojnik u Prvom svetskom ratu“, kazao je Medenica i potom pročitao Manifest.

Manifestom se proglašava preuzimanje budućnosti Evrope u svoje ruke sto godina nakon završetka Prvog svetskog rata koji je unazadio evropsku civilizaciju decenijama, jer je došlo vreme da se obećanja o jedinstvu Evrope pretoče u stvarnost i da se svi prisete ideja koje stoje iza projekta evropske integracije.

„Proglašavamo da je svako ko se trenutno nalazi u Evropi stanovnik Evropske Republike. Mi shvatamo i prihvatamo našu odgovornost za zajedničke tekovine Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i zalažemo se da ona konačno postane stvarnost“, navodi se u Manifestu i dodaje da „svako ko želi može biti Evropljanin“ i da je „Evropska Republika prvi korak na putu prema globalnoj demokratiji“.

„Evropa sačinjena od država-nacija je propala. Vizija evropske integracije je izdata. Bez političke osnove, jedinstveno tržište i evro su postali plen neoliberalne agende koja je u suprotnosti sa ciljevima društvene pravde“, poručuje Manifest, koji se zauzima za zajedničko tržište i zajednička valutu unutar zajedničke evropske demokratije.

„Evropa znači ujedinjenje ljudi, a ne integraciju država i da suverenitet država treba da zameni suverenitet stanovnika. Konstitutivni elementi Evropske Republike su evropski gradovi i regije“, poručuje Manifest i naglašava da je „došlo vreme da se kulturna raznolikost Evrope izrazi unutar okvira političkog jedinstva“, piše u Manifestu.

Potom su svi okupljeni učestvovali u panel diskusiji o budućnosti evropske demokratije koju su moderirali Igor Štiks i Irena Ristić.

Učesnici u panel diskusiji su pristali na zajednički Manifest, ali su predložili i značajne izmene.

Ove izmene su za cilj imale ukazivanje na važnost ravnomernog razvoja svih delova Evrope, nezavisno od toga da li se nalaze unutar ili izvan EU.

Jedan od amandmana se odnosio na potrebu da se ukaže na to da Manifest priznaje „eksploatatorsku tradiciju Evropljana u odnosu na druge kontinente, ali sa željom da se ovakva formulacija proširi na tradiciju eksploatacije unutar samog evropskog kontinenta“. Sa druge strane, učesnici plenuma su ukazali i na to da u evropskoj tradiciji postoje i pozitivni primeri ravnopravne saradnje sa drugim kulturama, kao što je bila ona u okviru Pokreta nesvrstanih zemalja.

Drugi amandmani su se odnosili na potrebu da na Manifest utiče i perspektiva evropskih zemalja koje nisu članice EU.

Takođe, učesnici plenuma su izrazili stav da nova Evropska Republika treba da preduzme korake ka organizovanju građana u lokalne zajednice, u kojoj bi osnovna jedinica organizacije bile opštine, a ne gradovi i regioni.

Predlog izmenjenog Manifesta koji sadrži i načelne smernice u vezi sa konstituisanjem novih institucija Republike, upućen je partnerima širom Evrope.

Nakon debate nastavljeno je druženje i razgovor u neformalnoj atmosferi.

U proglašenju Evropske Republike su učestvovali brojni zainteresovani građani, novinari, javne ličnosti i intelektualci kao što su Milena Dragićević Šešić, Ivana Vujić, Jelena Bogavac, Filip Vujošević, Dijana Milošević, Ljubica Ristic Beljanski, Nela Antonović i mnogi drugi.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.