U SANU predstavljene dve knjige Tibora Varadija
BEOGRAD – Dve knjige priča iz advokatske arhive akademika Tibora Varadija – „Spisi i ljudi“ i „Put u juče“, u izdanju „Akademske knjige“, predstavljene su danas u Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti u okviru Tribine Biblioteke SANU.
„Sveštenici, lekari, pravnici imaju specifičan prilaz ljudima i ja sam to video u svom svetu, svetu svog oca i dede. Ako neko ima intenzivan život, obično ne vidi sredinu u kojoj živi. Svi idu ka ciljevima, a ne vide da li idu popločanim ili šljunkovitim putem. Idu široko zatvorenih očiju, kao što kaže Dragan Velikić“, rekao je Varadi, dodavši da književnost vidi ono stvarno oko nas, mimo ciljeva.
On je podsetio i na reči Ive Andrića da režimi, vlast, razne organizacije mogu da nateraju ljude na sve, ali niko ne može čoveka da natera da čita pisca koga ne voli.
Varadi je rekao da je zanimljive priče pronašao u aktima starim više decenija, jer u njima „ciljevi više nisu relevantni i u njima vidi književnost“, a istovremeno su i neke njegove uspomene dobile odgovarajući kontekst.
Varadi je ispričao da tako u jednoj brakorazvodnoj parnici žena optužuje muža da stalno odlazi u kafane i zapostavlja je, a on donosi uverenje u kome stoji da je istina da ide, ali da je to isključivo u interesu naroda.
Prisetio se Varadi i priče o čika Gaši koji je išao „u Malu Ameriku kod tetke da pozajmi kilogram brašna“ i kasnije je pričao da je baš u tom trenutku ušao komunizam u Bečkerek.
„Niko od istoričara ne može tako precizno da odredi kada se to desilo“, primetio je Varadi.
Pomenuo je još jedno svoje zapažanje da konkretni ljudi razbijaju šablone i da je pravo ponekad nemoćno što je ilustrovao pričom o izvesnom čoveku koji je „stranputicom prelazio u drugu državu, iz Čoke u Sentu i bavio se zabranjenom međunarodnom trgovinom“ – guščije perje trampio za petrolej, pastu za cipele i košulje.
Kada su ga uhapsile nemačke vlasti i nije mogao da plati kaznu, da bi izbegao nemački zatvor na godinu i po dana u trenutku kada mu je žena bila trudna, pristao je da bude čuvar u koncentracionom logoru, pa se Varadi zapitao gde ga smestiti u istoriji, u kojoj obično postoji podela na heroje i zločince.
Mnogo je sličnih zanimljivih priča Varadi sakupio u svojim knjigama za koje prof. dr Dragan Prole kaže da mogu pružiti novu vrstu samosvesti i osvešćenja, koje pokazuju autorov specifičan i jedinstven pogled uz uvažavanje pogleda drugog, mesto prava i odgovorni odnos prema pravu uvek polazeći od toga da postoji nejednakost i da postoje nezaštićeni.
Prof. dr Milivoj Nenin, analizirajući knjigu „Put u juče“, primećuje da Varadi „ne samo što iz advokatskih dosijea svojih prethodnika bira one zanimljive, već se ne drži samo porodice“.
„Premešta se iz prošlosti u sadašnjost, kad kupuje donji vešs zna i da ode u budućnost, ponekad mu se omakne i poneka hipoteza, prebacuje se iz države u državu… I kada se seli iz dosijea u dosije, nisu to proizvoljna lutanja, već traženje paralela između različitih sudbina“, konstatovao je Nenin, primetivši da Varadi ispisuje i svojevrsnu autobiografiju, pušta čitaoca u svoju „književnu radionicu“ i uz sve to ima lep osećaj za anegdotsko.
Upravnik Biblioteke SANU akademik Miro Vuksanović podsetio je da je 1893. mladi pravnik Varadi dao da se ukleše u prilaznu ploču, pred vratima tek otvorene advokatske kancelarije, bečkerecke, petrogradske i zrenjaninske, u kojoj su tri generacije imale desetak hiljada advokatskih predmeta, sačuvanih u spisima, vođenih na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku, u kojima su sačuvane ratne i međuratne sudbine, odbrane, tužbe, presude i apelacije, kao pravi mejdan za izučavanje ljudskih postupaka i naravi.
Sve to je, dodao je Vuksanović, našlo dve sigurne kuće u Muzeju u Zrenjaninu i i dve Varadijeve knjige.
Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić priznao je da je na pojedinim stranicama Varadijevih knjiga, koje se čuvaju u Biblioteci SANU, naznačio olovkom „ovo valja pročitati“ kao preporuku „nepoznatom sadrugu u čitanju“.
„Na stranicama Varadijevih knjiga srećemo zanimljivog i vrsnog pripovedača, čoveka istančanog humora, autoironije (duboko verujem da je to jedna od ključnih odrednica otmenosti), mere i mudrosti u razumevanju“, ocenio je Kostić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.