Danas Dan Etnografskog muzeja

Etnografski muzej u Beogradu je danas svečano obeležio svoj Dan multimedijalnom izložbom „Kultura ishrane u Srbiji“ autora muzejskog savetnika Dušice Živković.

Direktorka Muzeja Mirjana Menković je brojne posetioce detaljno podsetila na značaj te institucije od nacionalnog značaja i na ono što su uradili u proteklih šest meseci.

Ona je rekla da su u tom periodu realizovali 29 izložbenih projekata različitog sadržaja, brojne radionice za decu i odrasle, zatim različite vizuelne programe, predavanja, predstavljanja knjiga, koncerte, filmske programe, kao i da su pokrenuli novi program „Manakovo kulturno leto“.

Menković je rekla i da više od 7.000 posetilaca fejsbuk stranice Etnografskog muzeja svedoči da im se sviđa ono što im je ponuđeno.

„Samo u maju i junu tekuće godine imali smo 60.000 pristupa našem sajtu, više od 35.000 ljudi ga je posetilo i više od 1.200 različitih medijskih priloga je imalo za temu dešavanja Etnografskog muzeja“, precizirala je ona.

Urednik kulturno-umetničkog programa RTS-a Nebojša Bradić rekao je da će ta televizija nastaviti da prati dešavanja te institucije, podržava i učestvuje u tako važnim projektima kakav je kultura ishrane u Srbiji.

Izložba „Kultura ishrane u Srbiji“ je u novembru 2014, povodom nominacije slave na Listu nematerijalne kulturne baštine UNESKO-a gostovala u Srpskom kulturnom centru u Parizu, a ove godine je na Svetskoj izložbi Ekspo u Milanu bila prikazana u paviljonu Srbije.

Tim povodom Bradić je rekao da je upravo to povezivanje institucija važan korak ka većim postignućima i ka tome da naša kultura bude dostupnija, ali i da ono što publika želi da vidi bude vidljivije.

Dušica Živković je, polazeći od geografski uslovljenog okruženja, uz sagledavanje istorijskog i društvenog konteksta i kulturnih uticaja, predstavila kulturu ishrane kao nezaoblazni deo privatnog, ali i javnog života svakog pojedinca.

Prateći tok prošlosti jela i predstavljajući kuhinju, jelovnik i hranu, od narodne tradicionalne seoske sofre, preko građanske i vladarske trpeze, Živković je sagledala nacionalnu kuhinju u Srbiji i kulinarske identitete pojedinih regiona, uslovljene mnogobrojnim lokalnim kulturnim specifičnostima.

Fenomen ishrane je posmatran kao proces, od proizvodnje i načina privređivanja, prometa, prerade i obrade namirnica, konzumiranja i korišćenja, do običajne prakse razvijene u okviru porodičnog i godišnjeg religijskog ciklusa.

Etnografski muzej u Beogradu je osnovan 1901. izdvajanjem Etnografskog odeljenja iz okvira Narodnog muzeja. Predlog i idejno-teorijsku osnovu za stvaranje muzeja u kome će se izučavati narodni život sastavio je istoričar Stojan Novaković, redovni član Srpskog učenog društva (današnja Srpska akademija nauka i umetnosti).

Od osnivanja Muzeja do danas stručno se prikupljaju i proučavaju muzejski predmeti i etnogenetski procesi, tradicionalna materijalna kultura, društveni odnosi i porodični život, običaji, verovanja i narodno stvaralaštvo.

Proučavaju se obeležja srpske kulture, ali i obeležja drugih etničkih zajednica koje žive u susedstvu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.