Varadi: Jednakost mora da bude stvarnost

BEOGRAD – U okviru dvodnevne međunarodne konferencije „Ljudska prava u 21. veku“, koja se održava u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, biće, između ostalog, razmatrana i prava manjina i osoba sa invaliditetom.

Akademik Tibor Varadi, koji je na čelu Organizacionog komiteta konferencije, naglašava da jednakost nije postignuta ako to postavimo kao principijelne deklaracije ili kao ustavni princip, već da jednakost mora da bude stvarnost.

„Navršava se 1.000 godina od dolaska Roma u Evropu i to je jedan neverovatan uspeh da su bez države Romi zadržali svoju kulturu i u dobroj meri i svoj jezik. To je nešto što mnogi evropski migranti u Americi nisu uspeli. Nažalost zadržane su i neke predrasude. Nisu grube i britalne kao što su nekad bile, ali treba da shvatimo da jednakost nije postignuta ako to postavimo kao principijelne deklaracije ili kao ustavni princip“, rekao je Varadi u izjavi medijima.

Jednakost treba da bude stvarnost i to je bio i ostao zadatak, smatra Varadi.

„Ben Ferenc (nekadašnji tužilac na suđenju u Nirnbergu), koga sam upoznao pre četvrt veka, smatra da su ljudska prava danas prevashodno zadatak, da je potpuno iracionalno koliko je sredstava i dalje namenjeno ratu i pripremanju rata, a koliko malo sredstava je usmereno na prevazilaženje siromaštva“, pomenuo je Varadi.

On naglašava da jednakost pretpostavlja i to da ljudi budu u stanju i imaju snage da sačuvaju svoju različitost.

Damjan Tatić, potpredsednik Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom, koji na globalnom nivou prati sprovođenje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom koju je do sada ratifikovalo 177 ugovornica, Srbija 2009. godine, naglašava da ljudska prava pripadaju svakom pa tako i osobama sa invaliditetom.

„Osobe sa invaliditetom su do pre 20 godina bili nevidljivi građani. Danas se bore za svoja prava i dalje se suočavaju sa velikim barijerama u svom okruženju, javnom prevozu, uslugama dostupnim javnosti. I dalje im nedostaju servisi podrške koji bi im pomogli u svakodnevnom životu“, rekao je Tatić.

Kaže da inkluzivno školstvo počinje da se razvija, ali još uvek veliki broj dece i mladih sa invaliditetom ne pohađa škole i ne dobijaju odgovarajuću podršku koja im je potrebna da ravnopravno sa svojim vršnjacima ostvaruju pravo na obrazovanje.

„Osobe sa invaliditetom su među najnezaposlenijima, mada se situacija popravila poslednjih godina. Tako smo do 2009/2010 imali 200-300 novozaposlenih na godišnjem nivou, a sada taj broj iznosi između 4.000-5.000 hiljada“, rekao je on.

Tatić je skrenuo pažnju i da su lokalni izbori u Beogradu pokazali da veliki broj glasačkih mesta nije pristupačan osobama sa invaliditetom, kao i na položaj žena sa invaliditetom koje su dvostruko diskriminisane i marginalizovane.

Na konferenciji, koja se održava danas i sutra, razmatraće se i kontroverze u pogledu globalizacije ljudskih prava, ljudska prava u korporacijama, s posebnim osvrtom na pitanja međunarodne korporativne odgovornosti za kršenje ljudskih prava, moguću državnu kontrolu nad korporativnim propisima koji se odnose na ljudska prava, izradu nove konvencije UN o Ženevskim ljudskim pravima i praksu Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa ljudskim pravima u korporacijama.

Učesnici iz Amerike, Rusije, Japana, Velike Britanije, Nemačke, Turske, Belgije, Italije, Holandije, Mađarske, Bugarske, Hrvatske, Crne Gore i Srbije baviće se i pitanjima „novog talasa ljudskih prava“, kao što su ekološka prava, životna sredina, bioetika, biodiverzitet.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike