Veronik Olmi dobila Gonkurovu nagradu studenata Srbije 2018.

BEOGRAD – Na Molijerovim danima danas je francuskoj književnici Veronik Olmi u Ambasadi Francuske uručena Gonkurova nagrada srpskih studenata za roman „Bakita“ u izdanju „Klia“, a večeras je u sali Instituta održano književno veče sa laureatkinjom.

Za studentskog Gonkura je glasalo po 15 studenata francuskog jezika na katedrama u Beogradu, Novom Sadu , Kragujevcu i Nišu sa završnih godina kojima je francuska najuglednija literarna nagrada dala po četiri knjige koje su ušle u najuži izbor za „velikog“ Gonkura za 2018. godinu.

Ove godine, beogradski Francuski institut je organizovao prezentacije knjiga u Beogradu, Novom Sadu i Loznici.
Pored autorke Veronik Olmi večeras su programu učestvovali književnica, i recenzent nagrađene knjige Ivana Dimić, glavni urednik srpskog izdavača „Klio“ Zoran Hamović, a moderator je bila Milica Vinaver-Ković sa beogradskog Filološkog fakulteta.

Na Kovićkino pitanje kako je došla na ideju da napiše roman „Bakita“ Olmi (1962), koja piše romane i pozorišne komade,bavila se pisanjem scenarija i glumom i čija su dela prevedena na dvadeset jezika, a njeni pozorišni komadi igraju se širom sveta, odgovorila je da ju je inspirisala istinita priča o Bakiti Sudankirođenoj sredinom 19. veka koja je od robinje postala svetica u katoličkoj crkvi.

Kako je kazala Veronik Olmi, nju je fascinirala pričao o Bakitinom životu u ropstvu jer i danas ropstvo nije iskorenjeno samo što je dobilo drugu formu, pa robovi ne nose okove na nogama ali su isto potpuno pod vlašću onoga za koga rade u zemljama Afrike, Azije i Latinske Amerike.
Autorka je ukratko ispričala neobični životni put junakinje njenog romana koji joj je,inače, doneo niz nagrada.
Roman Bakita opisuje život svete Đuzepine Bakite. Imala je sedam godina kada su je oteli i odveli iz sela u Sudanu. Upoznala je užase, strahote i stravične patnje ropstva i pet puta je preprodavana jer je bila izuzetno lepa. Kupovali su je, preprodavali, mučili. Kada je malo odrasla, otkupljuje je konzul Italije i tako dospeva u jednu zemlju nejednakosti, siromaštva i isključivosti. Nakon procesa u Veneciji, koji su mnogi pratili, zadobija slobodu. Odlazi u samostan, kroz strašne vihore dva svetska rata i fašizma posvećuje se siromašnoj deci.

Prema rečima Ivane Dimić, „Bakita“ je potresan roman o izuzetnoj ženi koja je od srećne devojčice okružene ljubavlju bližnjih postala zarobljenica, sluškinja, opatica, i posle smrti 1947. kada je papa postao Ivan Pavle II ju je kanonizovao a 2000. godine je proglašena za sveticu. Sudanci koji su hrisćani je smatraju svojom zaštitnicom.

„Zadivljujuća je moć kojom Veronik Olmi uspeva da prikaže njenu sudbu, neverovatnu borbenost, veličinu duha i snagu koju crpi u sećanju na svoje najranije detinjstvo i u veri“, konstatovala je Ivana Dimić.
Dimićeva je priznala da se tokom čitanja romana često pitala šta su u njemu fakti a šta je autorka izmaštala jer na piscu je zadatak da ako uzima istorijske činjenice kao što je radila Veronik Olm onda to mora da uradi tako da priča postane literarno delo što je Olmovoj sjajno pošlo za rukom.

„Autorka je veoma pazljivo pisala roman da ne upadne u patetiku a da uverljivo pokaže snagu ličnosti Bakite i njenu dobrotu“ naglasila je Dimićeva i zakljucila da je „roman pisan nepretenciozno po svojoj strukturi ali u biti slavi ljudskost i plemenitost glavne junakinje“.

Hamović je ukazao da roman vidi kao rezuiltat pažljivog istraživanja teme ropstva i priča počiva na ljudskom sećanju. On je istakao da ga je knjizi privukla njena univerzalnost i kako je pitanje porobljavanja čoveka opisano.
Tokom razgovora brojna publika je imala priliku da čuje kako autorka na francuskom jeziku čita odlomke iz knjige i zatim srpski prevod a jedan odlomak iz knjige pročitali su studenti sa Katedre za francuski sa beogradskog Filološkog fakulteta.

Za Ljiljanu Marković, koja je prevela knjigu, ovo delo je bilo „krupan susret u prvom delu sa paganskom divljinom u kojoj je Bakita provela detinjstvo, u drugom delu je njen mučan život kao robinje u muslimanskoj sredini dok je treći deo Bakitin život u Italiji gde se srela sa hrišćanstvom“.

Molijerove dane već 11. put organizuje Francuski institut u Srbiji od 10. do 16. maja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.