Virtuelna opera

Virtopera je nova, interaktivna forma umetničkog izraza, nastala spajanjem Interneta i opere. Kompozitor Eberhard Shoener za svoje delo kaže da je to „net work opera in progress“, tačka u kojoj se spajaju i prepliću virtuelno i realno, pri čemu se granica između njih ne ukida, ali oba sveta imaju istu važnost i „težinu“.

Junak opere je Genius, virtuelni kompjuterski lik koji nije hladan prizvod tehnologije, već osećajno biće koje traga za smislom, strašću, srodnim bićem i ljudskom toplinom. Priča o njegovoj potrazi će biti izvedena u 4 stava, od kojih su se prva tri desila, redom, u Mantovi, Italija (8. oktobra 2000), Salvadoru di Bahiji, Brazil (15. novembra 2000) i u Kalkuti, Indija (5. decembra 2000). Poslednji čin će biti izveden 12. januara 2001. godine u Kelnu, Nemačka.

Virtuelni protagonista Genius oživljava svaki put kada se izvodi deo opere, paralelno i na pozornici i na Internetu. U realnom svetu je njegov lik prisutan na platnu putem projekcija, a specijalni softver i hardver omogućuju da se pokreti pravog glumca putem senzora prenose i na virtelnog junaka. Za govor Genius-a je zadužen novinar Andreas Lukoschik, zahvaljujući kojem virtuelni lik komunicira putem govora sa pevačima na pozornici.

Ono što je posebno zanimljivo je to da su gledaoci i posetioci sajta putem chat-ova i diskusija učestvovali u kreiranju daljeg toka opere i priče, izražavajući svoja mišljenja i predloge. Jedna od arija u završnom činu će i biti sastavljena isključivo od stihova koje su osmislili posetioci, na taj način što je svako od njih smišljao po jedan red u strofi, a sledeći dodavao novi red. Završni čin u Kelnu će pokazati da li je Genius-ova potraga za dušom i ljudskošću ispunjena i da li su susreti sa ljudima i različitim kulturama doveli do ispunjenja njegovog sna.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.