U trendu

Zmajevi dalekih predela

Zmajevi su za mnoge fascinantan proizvod ljudske mašte, samo se neretko zaboravlja da zmajevi u različitim mitologijama mogu da predstavljaju prilično različita bića. Knjiga Ernesta Ingersola "Zmajevi Istoka" pokušava da razjasni kako u Indiji, Kini, Koreji i Japanu vide zmajeve, kakvo im je poreklo i kakav značaj.
Kod nas, prva asocijacija na zmaja najčešće je ona iz Zapadnih zemalja, gde je zmaj uglavnom čudovište, monstrum koji otima mlade devojke i hrani se njima, otima blago, ubija junake. Malo ko se kod nas seti, ako mu je to uopšte poznato, da je u srpskoj mitologiji zmaj pozitivno biće (ne treba ga brkati sa aždajom, koja je uistinu monstruozno stvorenje), neretko zaštitnik određene oblasti ili zaštitnik junaka, nekad i otac velikih junaka, "zmajevitih". Slično kao što je u srpskom narodu zmaj pozitivno biće, tako je i u zemljama Dalekog istoka.
Knjiga "Zmajevi Istoka" polako opisuje kako su nastali mitovi o zmajevima, kako se ti mitovi i zmajevska obličja razlikuju u Indiji, Koreji, Kini i Japanu, koja je uloga zmaja… Zmaj je najčešće veoma mudar, učen, predstavlja duhovnu moć i natprirodno, neretko donosi kišu (u krajevima gde suša ume da bude problem, u krajevima gde tog problema nema zmaj ima neku drugu plemenitu ulogu), mada, ako se razboli, nastaju poplave… Postoje različiti tipovi zmajeva; za razliku od zmajeva na Zapadu, na Istoku tek jedan tip zmaja ima krila i tek jedan tip zmaja bljuje vatru. U Japanu su zmajeve nekad smatrali nesagledivim, smrtnik nije mogao da preživi ako vidi celog zmaja; kako je japanski car smatran zmajevim sinom, podanike je primao skriven, kako ne bi umrli kad ga vide.
Osim što se bavi mitološkom predstavom zmaja, u knjizi "Zmajevi Istoka" može se naći ponešto i o zmaju u umetnosti navedenih zemalja, gde se sve koristi motiv zmaja i kojim povodom. Na kraju se nalazi i poglavlje o zmajevom biseru, koji zmaj tradicionalno ima ispod grla, a nakon toga sledi i nekoliko kratkih priča o ljudima i zmajevima.
Tema ove knjige je veoma interesantna, ali je slabo obrađena. Opšti utisak je da je neko želeo da napiše knjigu o zmajevima Istoka, sakupio nešto građe, okvirno tu građu podelio u poglavlja, postavio pitanja tamo gde je nešto ostalo nejasno ili nedorečeno – i onda takve beleške objavio kao knjigu, bez odgovora na pitanja, bez dovoljno sistematičnosti, sa povremenim nepotrebnim ponavljanjima. Da je urađeno još nešto istraživanja, da je građa izložena na jasan i sistematičan način i da je za pitanja na koja nije pronađen odgovor makar jasno rečeno: "Nismo našli precizan odgovor na ovo pitanje, samo ta-i-ta nagađanja", ova knjiga je mogla da bude sjajno delo. Ovako smo dobili pokušaj na interesantnu temu koji pruža vrlo malo informacija, a donosi dosta konfuzije.

Napišite komentar