Bolje da budemo samo prijatelji

Rečenica glasi: „Budimo prijatelji!“ Treba li da dodamo još nešto? Dobro, ne biste baš mnogo pročitali u tom slučaju, pa pretpostavljamo da je ipak bolje da dodamo.

U analima čovečanstva ništa nije tako ponižavajuće kao ubistvena, potpuno okrutna rečenica: „Hajde da budemo samo prijatelji.“ Prijatelji, a? Tako bezazlena reč, ali samo u prikladnom kontekstu.

Međutim, u ovom đavolskom znači „odlazi, ne želim da te vidim nikada više“. Kakve god romantične asocijacije vam budila ta rečenica, ona uvek znači – „gubi se“. Ne treba nam više od prosečnog pubertetskog iskustva da bismo to shvatili.

Ako ste već ostavljeni, osećate se kao potpuni gubitnik; osećate sve one ne tako dobre stvari, a posebno ne želite da se družite s osobom koja vas je odbila niti da povremeno izlazite i slušate priče o momcima/devojkama s kojima se zabavljaju (koji su, po svemu sudeći, bolji od vas). Molim vas! Dok on/ona izgovori reč „prijatelji“ u toj đavolskoj rečenici, već smišljate kako da svojim prijateljima kažete da ste raskinuli upravo vi, ili u najboljem slučaju prebrojavate novac koji ste uzalud potrošili.

Tu je i ona skriveno zlokobna rođaka rečenice „bolje je da budemo samo prijatelji“, koja mnogo više iritira: „Ti si zaista sjajna osoba, ali…“ Posle toga „ali“, nikada ne sledi ništa dobro. Trčite. Bežite daleko! Ako ste već tako dobri, šta može biti toliko loše da umanji kvalitet vaše dobrote?

Znate šta? Ne morate ni da saznate. Niko i ne želi da zna. Zato – bežite! Žene češće nastavljaju s objašnjenjima nakon tog „ali“. U osnovi, to je onaj trenutak kad sve postaje emocionalni ekvivalent za čas fizičkog na kome ste se zatekli bez šortsa.

Za razliku od lepšeg pola, muškarci ne plaču. Ne zovu svoje prijatelje. Oni polude. Postanu vrlo besni – na devojku, na mamu, na svako živo biće u suknji. Šta se onda dogodi? Sretnu finu devojku, baš slatku. Na nesreću, sretnu je u momentu kad im je prethodna rekla kako su „sjajni“. Zbog toga se ponašaju kao skotovi, pa fina i slatka devojka više ne veruje muškarcima. Naravno, ona sve to ispriča svojim drugaricama. Onda njemu sledeća kaže da bi bili baš dobri prijatelji… Začarani krug se nastavlja. Momci su besni. Devojke su besne. Pri tom se oba pola žale i kukaju kako je drugi pol nepodnošljiv. Zvuči poznato? Da, verovatno ste i vi imali „prijateljstva“ s kojima ste morali da se izborite.

Suština je u tome da, ako ste prijatelji, ne morate to naglašavati – prosto se dogodi. Prestanite da pričate o tome. Niko se više ne da prevariti. Nijedan pol, zaista. Da, molim vas, ne govorite drugima kako su sjajni.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.