Kad on beži od obaveza

Nisu retke ženske žalbe tipa „ovaj moj ništa neće da pomogne po kući“, ali takve žalbe najčešće ne treba bukvalno shvatiti. Kad se raspitate za detalje, žena koja se tako žali prizna da njen dragi popravi sve i svašta po kući, ponekad i pripomogne (osim ako nije od onih koji rade od jutra do prekosutra i fizički ne provedu dovoljno vremena kod kuće da bi bilo šta stigli da urade), te da bi ona samo želela da u kući ima manje posla jer se nekad stvarno premori. Nažalost, ima i onih primeraka muškog roda koji beže od svake, pa i najmanje obaveze u kući, i od najmanjeg problema – u toj meri da, recimo, nisu u stanju ni majstora da pozovu kad se pokvari bojler.

To, razume se, nije nešto što žena shvati odmah; nije ni moguće tako nešto odmah videti. Najpre dođe upoznavanje, pa zabavljanje, pa dođe i do zajedničkog života. Veliki broj žena na početku zajedničkog života neće videti ništa neobično u tome što muškarac pokazuje sklonost ka tome da izbegne poneku obavezu, naročito ako se radi o mladom muškarcu koji je do tada živeo sa roditeljima (pa mu je, naravno, mama sve radila). Mnoge žene smatraće da je muškarcu samo potrebno malo vremena da shvati da više ne žive s roditeljima i da je neophodno da neke obaveze oko stana u kome žive preuzmu na sebe. Uglavnom tako i bude, ali, nažalost, ne i uvek.

Desi se da muškarac odbija da uradi bilo šta u kući (da ne bude da je ovo tekst protiv muškaraca, ima i takvih žena, samo ih je manje, zbog tradicionalnog vaspitanja, u kome je vođenje domaćinstva prepušteno ženi). Takav muškarac ne samo da neće da pomogne oko uobičajenih kućnih poslova već odbija da uradi bilo šta, čak i kad dođe do stvari koje se tradicionalno smatraju muškim (opravka uređaja koji ne rade ili zvanje majstora da to obavi). Dešava se da muškarac čak i pobegne kad se pred njega postavi zahtev da aktivno učestvuje u rešavanju problema, i to problema koji se i njega tiče, jer i on živi u tom stanu. Tada žena sebi postavi pitanje: šta sa takvim muškarcem? Jeste, inače je on jako fin, i ona ga voli, ali šta sa muškarcem koji pobegne na prvi znak problema?

To je muškarac na koga je nemoguće osloniti se; muškarac koji je od manje pomoći čak i od prosečno inteligentnog desetogodišnjeg deteta (dete, recimo, možete poslati u kupovinu). Tako nešto nije ponašanje kakvo bi trebalo prihvatiti, izuzev ako želite pored sebe muškarca o kome se morate starati kao da je malo dete (da li se onda uopšte može nazvati muškarcem?).

Ukoliko ne želite da trpite takvo ponašanje, preostaje vam samo jedno rešenje: stavite mu do znanja, jasno i nedvosmisleno, da tražite ravnopravnog partnera, a ne nekog ko beži i od najmanje nevolje – i da nećete da budete sa onim ko beži. Može se desiti da i na to reaguje bekstvom, kao i na bilo koji drugi problem. Ipak, ako mu je stalo do vas više nego do toga da nema nijednu obavezu u životu, čak i ako pobegne, vratiće se. Ako se ne vrati, makar znate na čemu ste – i znate da ste slobodne da nađete muškarca na koga stvarno možete da se oslonite i koji će vam biti ravnopravan partner.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.