Kako se odupreti životnoj kolotečini?

Naravno, kao i u svemu ostalom, i u ovome se ljudi i porodice znatno razlikuju jedni od drugih. Jedni su u stanju da sasvim običan stan pretvore u remek-delo amaterskog, ali umešnog dizajna enterijera, dok će ga drugi pre preobratiti u ćumez prenatrpan hrpom starudije i nepotrebnih stvari. Jedni seku hleb i salamu na novinama, dok se drugi trude da svaki obed bude prava mala rapsodija. Ipak, većina je negde između ovih dveju krajnosti, što znači da svakodnevno nastoji da jede što jednostavnije i brže, a tek u posebnim prilikama zahteva nešto osobito.

E pa, dragi moji i drage moje, ako navedeni primer shvatite kao analogiju, razumećete da vam sa seksom u braku stoji otprilike isto tako.

Dakle, većina parova sa trudom i mukom nalazi u svojim životnim naporima i poneki minut za razmenu supružničkih nežnosti i intimnosti, ali bez posebnih prohteva. Međutim, ima trenutaka dokolice kada postoji mogućnost da se više pažnje posveti intimnim odnosima sa voljenom osobom i da se oni osveže.

U principu, periodi stagnacije u seksualnom životu posve su normalni. Ne može, uostalom, ceo život da bude neprekidni medeni mesec – mora se okusiti i malo pelina da bi se bolje cenila vrednost slatkih momenata… A pravi život, pored seksa, uključuje neverovatnu količinu i te kako važnih stvari, tako da bi bilo nerazumno udeljivati ovoj sferi više pažnje nego što ona stvarno zaslužuje.

Još jedan od problema savremenih parova, možda podstaknutih sve otvorenijom pričom o seksualnosti u medijima i javnosti, prezasićenjem reklamama, savetima vezanim za g, d, y i ne znam koje sve ne tačke, kao i testovima tipa „da li je premali“, „da nije preveliki“, „da li je dovoljno vlažna“ i sl, jesu i – prevelika očekivanja. Seks je nekako dospeo u žižu interesovanja i sam centar pažnje, tako da se, sa jedne strane, parovi ne mogu pomiriti sa tim da, u stvarnom životu, ova aktivnost nekako, malo-pomalo, odlazi u poslednji plan i taj neminovan i sasvim prirodan proces često im izgleda potpuno nenormalno, navodeći ih na to da koren (nepostojećeg) problema traže u sebi. Sa druge strane – pogledajmo istini u oči – i oni sami uglavnom čine veoma malo da bi ljubavni plam postojano goreo, ne gaseći se bez obzira na okolnosti.

Verovatno smatraju da je to sve – obaveza prirode, koja će sve sama i da reguliše. Ona nam je dala želju, ona se stara o našem razmnožavanju – znači, ona je dužna i da nas „snabde“ naklonošću i nasladom, redovno po svakom činu spajanja; ali, tako u životu ne biva.

Neophodno je pokazivati postojanu brigu za svoj intimni život – a poželjno je, po poretku profilakse, ne čekati da se problem pojavi. Slično, dakle, kao i sa zdravljem: ukoliko se „bolestima“ ne dopusti da se pojave niti razviju, s njima je prilično prosto izaći na kraj.

Jedan od najtipičnijih i najrasprostranjenijih problema kod žena jeste sledeći: muž izuzetno malo vremena posvećuje „uvertiri“, milovanjima i verbalnim nežnostima, mada se ona tačno seća da je on to nekada umeo da radi i te kako dobro. Umesto nekadašnjih virtuoznosti, on odmah prelazi na stvar, a dostignuvši vrhunac, gotovo trenutno pada u san poput klade.

Kako pravilno delovati u ovakvoj situaciji? Žaliti se i prebacivati mužu sasvim je beskorisno, a može biti čak i kontraproduktivno (ako je, recimo, namćor). Probajte, umesto toga, da ga, u doslovnom smislu reči, postavite u takav položaj da on prosto fizički ne može da sprovede u delo svoju omiljenu blic-partiju seksa. Neka bude vaš rob! Kako to da postignete? Čitajte sutra!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.