U trendu

Ljubav ili idealizacija voljenog bića

Lijepa ti si, draga moja, i nema mane na tebi – stih je starozavetne Pjesme nad pjesmama. Jeste li se, međutim, ikada zapitali da li je pesnikova dragana uistinu oličenje savršenstva bez mane, ili pak samo plod njegove uobrazilje.

Sama po sebi, ljubav neizostavno stvara i potrebu za naglašenom idealizacijom voljene osobe. Kada smo zaljubljeni, hteli to ili ne, u osobu koju volimo neprestano i nezadrživo učitavamo sopstvenu sliku koju smo o njoj stvorili, kvalitete koje ona zapravo nikada nije ni posedovala. Tako u osrednje dopadljivoj osobi vidimo samu Veneru/Apolona, u njenom umeću da na klaviru „nabode“ nekoliko nota izuzetan i neotkriven talenat vrhunskih pijanista, u sposobnosti da skicira Diznijevog junaka sledbenika Rembranta, u uspešnom rešavanju ukrštenih reči bez greške – solomonsku mudrost.

Činjenica je, dakle, da sve što volimo stvaramo sami, ostavljajući pri tom po strani svaki etički i estetički sud razuma, štaviše, grčevito mu se opirući.

To slatko pijanstvo zvano zaljubljenost ili ljubav pretvara nas u osobe koje ceo svet dele samo na dve strane: na jednoj je voljeno biće, a na drugoj – svi ostali. Budući da ljubav od nas stvara ropske zavisnike, najnepoželjnija pomisao u takvom stanju za nas je, prirodno, pomisao na mogućnost otrežnjenja.

Do otrežnjenja katkad, međutim, mora doći, i upravo tada mogu nastati veoma ozbiljni problemi. Ljubav bledi, gasi se, iščezava, a sa njom nestaje i predstava koju smo toliko voleli. Sa bolom uviđamo da je osoba čija nam je idealizovana slika doskora u svakom trenutku postojanja lebdela pred očima zapravo sasvim prosečna, nezanimljiva, čak prvi put primećujemo njene brojne nedostatke (pomalo klempave uši, kratak vrat, nepravilne i žućkaste zube i sl.), shvatamo da nimalo nije talentovana ni za jednu umetnost, a da se celokupno njeno obrazovanje svodi na puke faktografske podatke iz štampe i ukrštenica. Razumljivo, osećamo se prevareno, a prevarili smo zapravo sami sebe, i to ne zato što smo bili nedovoljno pronicljivi i oprezni, već naprosto zato što smo bili zaljubljeni.

Pa ipak, trenutke onog slatkog pijanstva koje samo u sebi uživa i hrani se idealizovanom slikom voljenog bića mnogi od nas ne bi menjali za svu trezvenost ovoga sveta!

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike