Misaona bića
On misli: obnevideću od pića, sedeću pored reke sa štapom u ruci, a ribice će plivati apsolutno bezbedno.
On misli: ne postoji neki racionalni model koji možeš povezati sa tim i nema šanse da bilo šta od toga predstaviš logično.
On misli: zašto jelo još nije na stolu?
On misli: pitam se da li ona crvenokosa preko puta nosi brus.
On misli: ne čujem prenos utakmice od tog usisivača.
On misli: zar je moguće da još uvek pričaš?
On misli: apsolutno ništa – to je refleksni odgovor.
On misli: nemam apsolutno nikakvu predstavu po kom principu to radi.
On misli: nije mi palo u ispružene šake, pa sam potpuno izgubljen.
On misli: zbog čega ćeš sada da me gnjaviš?
On misli: nemam pojma šta si upravo rekla i očajnički se nadam da umem da se foliram dovoljno dobro da ne bi urlala na mene naredna tri dana.
On misli: po onome kako vičeš, shvatam da bi moglo da bude i gore.
On misli: molim te, nemoj opet da se presvlačiš, umirem od gladi.
On misli: više nas niko neće videti žive.
On misli: ja napravim haos, ona ga počisti.
On misli: sećam se devojke koju sam prvu poljubio, sećam se dijaloga iz „Kuma“, sećam se registarskih tablica svakog vozila koje sam vozio, ali sam zaboravio na tvoj rođendan.
On misli: devojka koja radi u cvećari je strašno dobra riba.
On misli: odsekao sam sebi prst, ali ću pre iskrvariti na smrt nego što ću priznati da me boli.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.