„Žrtvovanje“ i zajednički život

Već su i poslovični vrapci na grani čuli: kada s nekim započinjete zajednički život, određena doza prilagođavanja je neophodna, i s vaše i s njegove ili njene strane, jer zaista nije verovatno da su vam životne navike već takve da ćete se smesta uklopiti. Od tog prilagođavanja nekad nastanu prave drame.
Na šta mislimo? Recimo, vi volite ujutro da se razvlačite po krevetu, ali vaš dragi ili draga ustaju ranije, pa vam se čini da je nezgodno da krevet ostane nerazmešten, sve s vama u njemu. I tako vi rešite da se, u ime prilagođavanja, žrtvujete i da i vi počnete ranije da ustajete i da odmah namestite krevet. To vam ne pada lako, prestajete s jednom svojom navikom u kojoj ste baš uživali, ali učinite to u ime prilagođavanja zajedničkom životu i da biste pokazali da ozbiljno shvatate taj korak. Tako to ide neko vreme, a onda počne da vam se čini da nema povratne reakcije – eto, vi ste žrtvovali jednu od svojih najdražih navika, a voljena osoba se i dalje drži svojih, i ma koliko joj vi zamerali zbog čitave gomile stvari, ona i ne pokušava da se menja. To već nije fer, pa nećete valjda da se prilagođavate samo vi, dok se voljena osoba (u trenucima vašeg pravedničkog besa ne baš toliko voljena) ponaša kao da je i dalje sama ili kao da je i dalje maze mama i tata?
Rezultat? U nekom trenutku eksplodirate, svašta kažete voljenoj osobi – i tada saznate da i vi imate čitavu gomilu navika koje nju iritiraju, stvari za koje vam nije palo na pamet da bi mogle da joj smetaju, ali se ona trudi da se na njih navikne i da ne pravi dramu oko toga. A usput saznate i da njoj ne bi nimalo smetalo da ste nastavili da se razvlačite po krevetu – možda bi vam se i pridružila, a i ako ne bi, ne bi joj smetalo. Izvičete se jedno na drugo i oboje se osetite nekako ispražnjeno i bezvezno.
Mogu li se ovakve situacije izbeći? Mogu. Pre početka zajedničkog života treba biti svestan da će menjanje nekih navika vrlo verovatno biti neophodno – ali i da nikakvo „žrtvovanje“ nije neophodno. Jedna mogućnost je da pre nego što počnete da živite zajedno oboje razmislite o tome koje su vam navike bitne (na primer, da imate ujutro pola sata neuznemiravanja u kupatilu), a kojih možete i da se odreknete ako se ispostavi da smetaju (recimo, ostavljanje prljavih čarapa tamo gde padnu kad ih skinete, umesto u korpu za prljav veš), i da se o takvim stvarima unapred dogovorite. Druga mogućnost je da nema te vrste dogovora unapred, ali da se dogovorite oko jednog perioda kada ćete živeti onako kako ste navikli (na primer, dve nedelje), a onda jedno drugom saopštiti koje vam navike smetaju kod onog drugog. Ovo saopštavanje bi trebalo da bude onda kada ste oboje mirni i trebalo bi da mu prethodi razmišljanje o tome šta vas od partnerovih ili partnerkinih navika zaista iritira i stvarno ometa vaš zajednički život, a šta vas je iznerviralo jer ste već bili iznervirani nečim drugim.
Ne kaže se uzalud da dogovor kuću gradi. Za uspešan zajednički život nikakvo žrtvovanje nije potrebno, samo malo dogovora i organizacije, pa će stvari sasvim lepo funkcionisati.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.