Mihajlović: Na redu uređivanje odnosa nad građevinskim zemljištem

Cilj novog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja juna, jeste da se konačno urede svojinski odnosi nad građevinskim zemljištem u Srbiji, izjavila je danas ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović.

„Cilj zakona je da se reši pitanje vlasništva nad građevinskim zemljištem i da se zajedno sa Zakonom o planiranju i izgradnji, kao i zakonom o premeru i katastru, koji se takođe nalazi u javnoj raspravi, završi zakonsko uređenje te oblasti“, kazala je ona u Privrednoj komori Srbije (PKS) na početku javne rasprave o nacrtu tog zakona.

Mihajlovićeva je kazala da u Srbiji ima oko 660.000 hektara građevinskog zemljišta, a da će predmet novog zakona biti, prema proceni, najviše jedan odsto tog zemljišta.

Prema njenim rečima, cilj zakona je da se „stvari u oblasti vlasništva nad građevinskim zemljištem dovedu u normalno, domaćinsko stanje, da ono što je normalno i u drugim državama bude normalno i u Srbiji“.

„Očekujemo da će zakon omogućiti se se zemljište u Srbiji priverde urbanističkoj nameni, da građevinske lokacije ne budu prazne i bez radnika i da se stvore bolji uslovi za privrednike“, rekla je ona.

Mihajlovićeva je kazala da sve što se do sada radilo po pitanju konverzije zemljišta nije dalo rezultate, navodeći da je po starim propisima u Beogradu urađena samo jedna konverzija.

„Sve je stajalo, jer nije pronađen prihvatljiv način za konverziju, a i politika je imala upliva u rešenje tog problema“, kazala je ona navodeći da su u novom zakonu rešenje dali struka i ekonomija, a ne politika.

Državna sekretarka Aleksandra Damnjanović kazala je da je tržišna vrednost 5.310 hektara građevinskog zemljišta, koje će biti predmet konverzije uz naknadu za preduzeća koja su kupljena kroz privatizaciju ili stečaj, procenjena na nešto više od 1,4 milijarde evra.

Prema njenim rečima, „zakon se bavi subjektima privatizacije, stečaja i izvršenja, sportskim društvima, udruženjima građana, preduzećima u restrukturiranju“, a ne odnosi se na najaveći broj građana koji pravo na vlasništvo nad zemljištem ostvaruju bez naknade po Zakonu o planiranju i izgradnji. Ona je kazala da je konverzija moguća uz naknadu koja se određuje u visini tržišne vrednost tog građevinskog zemljišta u momentu podnošenja zahteva za konverziju uz naknadu.

Dodala je da predmet konverzije ne može biti zemljište koje je nekim posebnim zakonom izuzeto iz prodaje, kao ni zemljište koje je planskim dokumentom predviđeno za izgradnju objekata javne namene.

„Zakon predviđa mogućnost zakupa građevinskog zemljišta na 99 godina po tržišnoj vrednosti“, rekla je Damnjanovićeva.

Predviđeno je i umanjenje tržišne vrednosti zemljišta u tri slučaja i to najpre kada se ono nalazi na teritoriji lokalne samouprave sa niskim životnim standardom i visokom stopom nezaposlenosti, kada stepen umanjenja određuje Vlada Srbije, kazala je ona.

Damnjanovićeva je dodala da je umanjenje iznosa konverzije predviđeno i kod izgrađenog građevinskog zemljišta, kao i kod građevinskog zemljišta vlasnika čiji su objekti izgrađeni u nekom kompleksu.

Kako je obasnila, zakonom se ne oduzima pravo korišćenja građevinskog zemljišta, ali se ono svodi na „golo pravo“, što znači da ukoliko oni na koje se zakon odsnosi ne konvertuju zemljište ili ne ga ne uzmu u dugogodišnji zakup, nemaju pravo gradnje na tom zemljištu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.