Mučitelji životinja nisu svesni – kazna je i zatvor

Zlostavljanje životinja u Beogradu je u porastu, a nasilnici su i penzioneri i mlađe osobe koji, kao ni javnost, nisu dovoljno svesni da je to krivično delo za koje je predviđena novčana kazna ili zatvor do jedne godine, rekli su danas sagovornici Tanjuga.

Sagovornici iz Veterine Beograd, Tužilaštva i MUP-a govore o onima kojima su, najčešće psi lutalice, meta napada i iživljavanja i onima koji se bore za život tih četvoronožaca.

Među njima su i veterinari iz karantina u Ovči, mesta koje je donedavno među ljubiteljima životinja imalo vrlo lošu reputaciju.

Javnost Srbije nedavno je zgrozila vest o psu koga su, tokom novogodišniih praznika, vezali žicom i u usta mu stavili upaljenu petardu.

Direktor Veterine Beograd Budimir Grubić kaže, prisećajući se svog dugogodišnjeg iskustva zbrinjavanja životinja i tog konkretnog slučaja mučenja pasa, da i pored pružene pomoći mali uličar nije preživeo.

„Nažalost, imali smo psa koji je bio vezan žicom i kome je donja vilica bila odvaljena. U tom prvom momentu izgubio je veliku količinu krvi i mada je stigao živ do naše klinike, posle 40-ak minuta borbe za njeogv život, podlegao je povredama“, ispričao je Grubić.

On ukazuje da je nasilje nad životinjama sve češće u poslednje vreme, ali i da to pokazuje ružnu i očajnu sliku samog nasilnika.

Ipak, tvrdi da ohrabruje to što je u prošloj godini udomljeno skoro 500 pasa, značajno više nego 2014. godine, kada je taj broj bio između 320 i 330.

Govoreći o zabludama u vezi sa psima koji žive na ulici, Grubić kaže da je i uvreženo mišljenje da te životinje imaju izuzetno jak imuni sistem.

U prilog tome direktor Veterine Beograd, i sam vlasnik dva psa i mačke, kaže da na niskim temperaturama može doći do hipotermije usled čega pas ima promrzline na šapama.

Da to nije jedina nevolja pasa koji nemaju vlasnike pokazuje i iskustvo veterinara u karantinu u Ovči – povrede glave i prelomi kostiju su među najčešćim.

Među njima je bila i Mimika, stara oko pet meseci.

Ona je u karantin u Ovči dovedena sa povređenom nogom i nakon operacije brzo se oporavila.

U tom karantinu, u kome psi dobijaju adekvatnu brigu i negu, trenutno se nalazi oko 140 pasa, kaže Grubić i dodaje da su među njima uglavnom ulični spi, ali da ima i vlasničkih pasa koji su napušteni ili su pobegli.

U OVči se leče i bolesti izazvane virusima i bakterijama, koje mogu da se saniraju za tri do deset dana, u zavisnosti od snage imunog sistema psa.

Kada je reč o prelomima kostiju, velikih zglobova, pucanja karlice i teških povreda glave, situacija je drugačija i u takvim slučajevima oporavak traje najduže.

Da je pas čovekov najveći prijatelj tvrdi Grubić, navodieći da su „psi najdivnija i najpozitivnija bića na planeti koja oplemenjuju život čoveku“.

Direktor Veterine tvrdi da je osnovni uzrok velikog broja pasa lutalica neodgovorno vlasništvo, pa je i ovoga puta apelovao na vlasnike da svoje ljubimce uredno sterilišu, čipuju i vakcinišu.

„Apelujem na sve i iskreno se nadam da ćemo ove godine imati dovoljno sredstava da pomognemo ljudima koji imaju pse, a nemaju dovoljno novca, da ih strerilišu, čipuju i vakcinisu, kako bi se neodgovorno vlasništvo svelo na minimum“, rekao je Grubić.

Iako u javnosti vlada mišljenje da je agresivnost nekim psima urođena osobina, Grubić uverava u suprotno i kaže da nijedan pas nije urođeno agresivan i da je agresivnost uzoročno-posledična veza sa okruženjem.

„Onoliko koliko je okruženje agresivno prema jedinki, toliko jedinka počinje da bude agresivna prema spoljašnjoj sredini“, podvukao je Grubić.

O nehumanom ponašanju građana prema životinjama podatke imaju i u tužilaštvu.

Portparol Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu Leposava Vujanović ukazala je na problem otkrivanja izvršioca takvih krivičnih dela.

Najveći problem u procesuiranju učinilaca takvih krivičnih dela je anonomnost izvršioca, rekla je Vujanović i u prilog tome dodala da su podnete krivične prijave uglavnom naslovljene protiv nn lica.

Nad životinjama se najčešće iživljavaju mlađe osobe, rekla je ona i apelovala na sve da se ne oglušuju o slučajeve zlostavljanja i maltretiranja životinja, već da takve slučajeve bez odlaganja prijave nadležnoj veterinarskoj inspekciji, policiji i tužilaštvu.

Kao najveći problem Vujanović je navela to što javnost nije dovoljno svesna da su zloštavljanje i mučenje životinja krivična dela.

Zato je poručila, u cilju prevencije i efikasnijeg utvrđivanja takvih dela, da trebalo što više informisati javnost da svako nehumano ponašanje može da povlači krivičnu odgovornost.

Da se o zlostavljanju životinja više govoni na društvenim mrežama nego što se ono prijavljuje policiji, svedoči i podatak iz MUP, koji kaže da je u Beogradu tokom prošle godine evidentirano ukupno 36 slučajeva mučenja životinja koje su najčešće otrovane ili ubijene vatrenim i mehaničkim oružjem poput palica i sekira.

Policija je podnela 25 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog trovanja pasa.

Za krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja podneto je 11 krivičnih prijava, a od toga se u dva slučaja radilo o životinjama bez vlasnika, odnosno lutalicama.

Krivičnim Zakonikom je za ubijanje i zlostavljanje životinja predviđena je novčana kazna ili zatvor do jedne godine, a tom kaznom biće kažnjen onaj koji povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju.

Profili osoba koje muče životinje su različiti i ne mogu se podvesti pod jedinstven obrazac, kažu u MUP-u i u prilog tome navode dva prošlogodišnja slučaja – penzionera koji je omčom pokušao da zadavi psa lutalicu i maloletnika koji je vazdušnom puškom usmrtio dve mačke lutalice.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.