Bio je oličenje zla: Decu bi mamio slatkišima, a onda sprovodio brutalne eksperimente na njima

On je bio oličenje zla, a svoj nadimak „Anđeo smrti“ zaradio je zbog svojih okrutnih eksperimenata nad ljudima u Aušvicu. Josef Mengele, privlačnog izgleda, uvek besprekorno obučen i često nasmejan nikako nije odavao utisak jednog od najvećih zločinaca koje je svet ikada video. Ovaj najpoznatiji nacistički doktor koji je u plinske komore poslao 400 hiljada ljudi nikad nije osuđen u Nirnberškom procesu, čak ni u odsutnosti. Preminuo je od moždanog udara ispred jedne brazilske plaže u 68-oj godini života.

– Znao je da bude tako dobar sa decom, mogao je da učini da ga zavole, donosio im je šećer, mislio na detalje iz njihovog svakodnevnog života i činio stvari kojima bi se divili. A onda, uza sve to, dim krematorijuma, a ta deca, sutra ili za pola sata, poslaće ih tamo. E, tu leži anomalija. – navodi u svojoj knjizi „Lekari nacisti – medicinsko ubijanje i psihologija genocida“, doktor Robert Lipton.

Mengele je rođen je u Ginzburgu u Bavarskoj na današnji dan 1911. godine kao najstariji od trojice sinova. Studirao je medicinu s težištem na genetici i antropologiji pre nego što je dobio doktorat iz nasledne biologije. Bio je veliki zagovaratelj rasnog fanatizma nacista, prema kojem postoje ljudi koji zbog svojih bioloških nedostataka nisu vredni življenja i hteo je da nađe naučni dokaz da su nearijske rase manje vredne. Tokom studija podržavao je sulude nacističke ideje o superiornosti rasa. Za razliku od Hitlera, on Jevreje nije smatrao manje vrednim. Oni su zapravo za njega predstavljali najveću opasnost za nadmoć nemačke rase. Hteo je da Nemci vladaju svetom i upravo je zbog toga smatrao da se Jevreja treba rešiti.

– Postoje dva nadarena naroda na svetu. To su Nemci i Jevreji. Jedan od ta dva naroda mora da vlada svetom – smatrao je Josef Mengele.

Bio je sin dobrostojećeg bavarskog industrijalca, ne iz „stare“ nemačke porodice, već iz jedne koja se moglo nazvati skorojevićima. Porodica mu je bila opisana kao „strogo katolička“, a Mengele se u svim svojim službenim dokumentima izjašnjavao katolikom, ne koristeći kategoriju „veruje u Boga“ koju su favorizovali nacisti. Prema sećanjima, u mladosti je bio ozbiljan učenik, omiljen i odan prijatelj u kojem se mogla prepoznati „vrlo jasna ambicioznost“, mlada inteligentna osoba, ali više manje obična – navodi u svojoj knjizi Lipton.

Ovaj zlokobni SS-ovac stigao je u Aušvic s bojišta. Tražio je da ga pošalju u Aušvic zbog prilika koje je logor mogao da mu pruži za istraživanja. Bivši logoraši opisivali su ga kao elegantnu figuru na rampi kod razvrstavanja zatvorenika.

– Privlačan, doteran, izrazito uspravnog držanja. Na prvi pogled je ostavljao utisak blagog čoveka. Logoraše je zapanjila razlika između toga kako je izgledao i šta je bio. Jedan preživeli logoraš istakao je „da stvarno nije izgledao kao ubica“ ali je smesta dodao „Mog oca je štapom udario u vrat i poslao ga u određenom smeru (u plinske komore). Bio je brutalan, ali na džentlmenski iskvaren način.

Prema jednom lekaru logorašu, Mengele nije imao nikakvih problema ni sa svojom savesti, ni sa bilo kim, ni sa bilo čim. On je bio apsolutno uveren da čini pravu stvar.

Sve u Aušvicu je bilo pod Mengeleom. Bio je prisutan kod svih transporta. Obično je stajao sam na rampi i razvrstavao zatvorenike – kazao je jedan logoraš.

Dr. Olga Lengjel kazala je da je on bio daleko najvažniji u razvrstavanju ljudi između plinskih komora i krematorijskih peći. Verovatno on nije išao na rampu za odabir zatvorenika više nego neki drugi doktor. Često je išao na rampu i kad ne bi razvrstavao, kako bi proverio da se izdvajaju i za njega čuvaju blizanci kojima je bio fasciniran, a i inače bi u zadatak razvrstavanja uneo toliko žara i energije da je njegova slika postala s njima najviše povezana, navodi Lipton.

Iako je u ubijanju bio hladnokrvan i distanciran, Mengele je svoja istraživanja izvodio sa velikom strašću, posebno kada je proučavao blizance. Zapravo, u Aušvic je došao upravo radi toga. Od 1.500 blizanaca u Aušvicu nakon Mengeleovih eksperimenata preživelo je jedva 200. Jedan od logoraša je izjavio da je Mengele u jednom navratu ubrizgao hloroform u čak četrnaest blizanaca i tako im oduzeo život.

Zanimao se i za ljude patuljasta rasta, grbavce i invalide i na njima izvodio svoje okrutne eksperimente. Operacije je vršio bez narkoze, upotrebljavao je prljave instrumente, ubrizgavao različite opasne supstance u ljudska tijela, menjao hemikalijama boju očiju nesrećnika, ubijao ih injekcijom u srce.

– Imao je još jedan projekat u kojem je uživao. Menjanje boje očiju u arijevsku. Hteo je plavokosoj deci crnih očiju da promeni boju očiju u plavu. Mengele bi im u oči ubrizgao metilensku injekciju što je izazvalo teške bolove i upalu ali oči im se nisu izmenile – piše Lipton u svojoj knjizi, i dodaje da je Mengele ubijao i nevezano za eksperimente.

Nekolicina preživelih govorila je o njegovom mirisu, piše Lipton. Jedan ga je opisao kao „mladog, elegantnog, pomodnog. Mirisao je na kolonjsku vodu i bio vrlo osetljiv na neugodne mirise. Mengeleova strast za čistoćom i savršenstvom prelivala se u estetiku odabira. U plinsku komoru je slao ljude loše kože ili one s malim plihovima ili čak ožiljcima od operacije slepog creva.
Imao je pravilo da na zidu dečjeg bloka povuče crtu na visini između 150 i 156 centimetara i one čije glave nisu dosezale crtu pošalje u plinsku komoru. Jedan preživeli razvio je teoriju da je ta opsednutost visinom mogla da ima veze sa Mengeleovim relativno niskim rastom. Bio je visok 174 centimetra.

Nedugo pre završetka rata, Mengele je pobegao iz Aušvica sa svojom dokumentacijom i istraživanjima. Prerušio se u običnog vojnika pa američki vojnici nisu znali da su zarobili ratnog zločinca. Tako je izbegao hapšenje i suđenje, a njegovo ime nije dugo vremena bilo na popisu najtraženijih. Pod lažnim imenom je živeo u Nemačkoj do 1949., da bi zatim pobegao u Argentinu, pa Paragvaj, pa u Brazil gde je i umro. Sahranjen je u Sao Paolu pod imenom Volfang Gerhard.

„On za nas predstavlja ono što predstavlja Aušvic. Mengele jeste Aušvic“, rekla je jedna logorašica, dok je druga o njemu govorila kao o toliko zastrašujućem da je bio više poput apstrakcije, prenosi portal 24sata.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.