Fokner

Otkriću vam nešto: u jednoj mojoj fioci, sasvim dole, ispod svih hartija i ostalih stvari, zalepljena je slika starog Vilijema Foknera. Kad god otvorim tu fioku da uzmem hartiju i napišem sitnicu ili dve, Fokner me tako preseče pogledom da se maksimalno zastidim!

Mislim, zbog toga ne pišem bolje, ali važno je da mi je uvek kao malo neprijatno kad pišem loše, ako razumete šta hoću da vam kažem.

Smatram da bi svaki čovek, bez obzira na stepen kreativnosti svog posla, trebalo da čuva po jednu Foknerovu sliku u nekoj svojoj fioci da se ne bi suviše izblamirao.

Možda ste talentovani, možda ste otkrili svoje specifične fazone ili stil, pa sada mislite da tu žicu možete da vučete bez veze, onako u nedogled, ali kao što i sami znate – nema nijednog bunara bez dna. Hoću da kažem – svako se klupko na kraju ipak odmota, a onda se suočite sa svojim radom, ma kakav on bio.

Tako sedim ispred računara okružen pepeljarama u ogromnim količinama, a u sve tajne džepove posakrivao sam zalihe cigareta za pola godine i razmišljam o novim tekstovima koji će pokvariti vaš odnegovani književni jezik. Pod budnim Foknerovim okom.

Zato, ako pišete, stavite u fioku sliku svog omiljenog pisca. Ukoliko slikate, neka se ispod nagomilanih boja nađe Klimt, a u slučaju da se bavite običnim kancelarijskim poslom, birokratijom ili administracijom, slika za vašu fioku neizbežno mora biti anfas Bila Gejtsa. Uspeh je zagarantovan!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.