Kako vratiti osmeh

Psiholozi, psihijatri i ostali stručnjaci zaduženi za procenu mentalnog zdravlja i saniranje psihičkog posrnuća naroda već godinama upozoravaju da na tom planu, zbog stalnih stresova i trauma, ne stojimo baš najbolje, te da iz dugogodišnje sumorne stvarnosti nismo izašli neokrnjeni ni mentalno ni fizički. Za razliku od sveta, čiji je razvoj u poslednjih 15 godina išao ka ubrzanju, u našoj sredini došlo je do specifične i važne priče o odnosu traume i stresa.

Trauma je individualni doživljaj ili događaj koji potpuno parališe osobu i uvek ostavlja ožiljak. Naravno, ožiljak može da bude veći ili manji, ali u svakom slučaju radi se o stresu visokog intenziteta koji nas preplavljuje masom unutrašnjih sadržaja čiji je zadatak da nam život učine nepodnošljivim. Otuda dolaze osećaj nesigurnosti, neizvesnosti i kidanja bliskih veza. U našoj sredini primetno je da ljudi imaju sve manje prijatelja, da su napeti, nesigurni, bez nade i volje, često ljuti i namršteni, sa sve manje strpljenja. Zbog toga se i sve češće čuju oni koji tvrde kako ne mogu više da izdrže. Sve je to posledica trauma nastalih usled stresnih situacija koje su nam se događale. Traume mogu trajati duže ili kraće, a najizloženiji su učesnici u ratnim sukobima, žrtve torture, silovanja, ljudi koji su preživeli prirodne katastrofe.

Kako onda vratiti osmeh na lice? Da li se isplati koristiti lekove u tu svrhu? Oni često umeju da budu kontraproduktivni, ponekad se dešava da od pacijenta naprave zavisnika. Zbog toga, kada prepoznate određene situacije koje vam se čine kao bezizlazne, pomozite sebi, ali ne posežite za lekovima. U kriznim trenucima, koji se svakome događaju s vremena na vreme, radite nešto što je svrsishodno, bilo za vas, bilo za vašu porodicu. To je uvek dobra odbrana od spoljnog haosa.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.