Kampovanje – da ili ne?

Mladim ljudima s ovih prostora postaje sve privlačniji životni stil koji vode njihovi vršnjaci širom sveta. To se odnosi i na način putovanja. Zato nije čudno kada primetite tinejdžere (a i malo starije) kako s rancem na leđima obilaze atraktivna mesta i uživaju u osećaju slobode koji pri tom imaju. Ko im ne bi pozavideo na tome? Odgovor na ovo pitanje glasi – njihovi roditelji. Koji bi roditelj mogao mirno da spava dok mu se dete „smuca“ negde u belom svetu, spava na zemlji, jede iz konzerve i šta sve ne…

Ne bi trebalo smetnuti s uma da deca koja odrastaju na takav način mnogo pre postaju zrelija i ranije se osamostaljuju, što ovde i nije tako čest slučaj. Naravno, osamostaljivanje ne znači da dete treba baciti u vatru, pa kako se snađe, već postepeno ga puštati da se samo bori sa životnim teškoćama. Nezamenljiv model za rešavanje teškoća pri tom predstavljaju upravo roditelji, koji svesno i nesvesno, namerno i slučajno uče svoju decu kako se treba ponašati u određenoj situaciji. Pored toga treba znati i da se deca mogu učlaniti u razna izviđačka udruženja (popularne skaute), što može biti dodatna olakšica kada se otisnu u avanturu poznatu kao kampovanje.

Ukoliko ste veoma nepoverljivi prema takvom odmoru, učinite ono što se mora. Proverite da li u društvu ima nekog ko ima iskustva s kampovanjem, a ako nema nikoga, potrudite se da s njima pođe neko ko će im biti od pomoći barem u početku, dok se sami ne budu snašli u prirodi. To možete da budete vi, ali može da bude i neki drugi zabrinuti roditelj, barem takve nije teško naći. Najvažnije je da ne odbijate unapred i bez pogovora da pustite svoje dete u avanturu koja mu izgleda veoma primamljivo i koja će ga učiniti za pedalj zrelijim.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.