Nemušto

Da li ste se nekada kao Gospodar svega živoga pitali šta životinje misle o vama? Kako one tračare? Jesam li ja kao čovek u njihovim očima, npr: pametan momak, lep momak ili neka tamo nakaza od životinje?

To pitanje nije lako, a zoolozi su nam dosad dali samo delimične odgovore – ima ljudi koji su naučili da laju, ali nema pasa koji govore.

Ali dobro. Ako bismo ih razumeli, onda bismo saznali, recimo, kako smo prošli na vežbama poslušnosti koje su organizovali naši kućni ljubimci, a na kojima smo dresirano, kao pravi ljudi, poslušno bacali ogriske iz tanjira čim bi se pas podigao na zadnje noge i mahnuo repom.

Mislili ste da nam oni mašu repom zato što im bacamo kosti? Pogrešno. Iz njihove vizure – bacamo kosti zato što nam oni mašu repom.

A svi oni koji imaju psa potvrdiće vam da su naučeni da ljubimca prošetaju na vreme. Njegovo je samo da se prišunja, gurne nam nogu, pogleda nas odozdo i dat nam je znak da se moramo prihvatiti povoca.

Pošto je pas čovekov najbolji prijatelj, onda je verovatno i čovek… A šta ako nije? Šta ako psi misle da prijateljstvo nema nikakve veze sa tim, već smo im potrebni samo da zadovoljimo njihov pseći ego. Možda nas na kraju oteraju u kućicu na spavanje – lezi!

Mislim da ipak ne želim da mi se ostvari davnašnji ljudski san – čovekova strastvena želja da razume govor životinja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.