najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Pobeda ili smrt – između je trening

Dovoljno je da nekakva lopta počne veselo da skakuće – svi će složno obući isti dres, zajedno odslušati zvižduke svojoj himni i krenuti da sahranjuju one na drugoj strani, one koji misle da je sport igra, da je u porazu izgubio samo njihov tim i da već za nekoliko dana sledi nova utakmica. Ma kakva nova utakmica!

Jedan od nas je premalo, dvoje nas je već sasvim dovoljno da budemo najbolji na svetu – tako bi ukratko mogla da glasi jugoslovenska sportska filozofija koja nas čini svojevrsnim svetskim fenomenom. Prema definiciji Međunarodnog olimpijskog komiteta, tri bazična sporta su gimnastika, atletika i plivanje. Mi smo upravo onoliko daleko od te definicije koliko smo daleko od svih drugih zemalja sveta po uspehu u kolektivnim sportovima. Jednom rečju – lud narod.

Fudbal – tu smo večito između drugog i petnaestog mesta na svetu. Niže ne padamo, mada ima bar stotinak država na globusu koje imaju i više stanovnika i više registrovanih fudbalera nego Srbija i Crna Gora.

Košarka – svetski i evropski prvaci, već skoro četiri decenije na planetarnom vrhu. Odbojka – olimpijski šampioni i evropski prvaci. Vaterpolo – evropski prvaci, decenijama između prvog i trećeg mesta na svetu. Rukomet – nikad ispod petog mesta, bili smo olimpijski i svetski prvaci.

A na drugoj strani: gimnastika – ne, hvala! Bilo bi super da nas neko podseti na to da taj sport uopšte postoji. Atletika – totalna „truba“, naše učešće u ovom sportu može se uporediti jedino sa doprinosom Švajcaraca, koji su planetarnoj kulturi podarili samo sat sa kukavicom. Plivanje – daleko bilo! Svetski smo fenomen po broju neplivača u odnosu na broj bazena.

Razlog tome leži u činjenici da se na prostoru između Subotice i Ulcinja sport uveliko smatra nastavkom rata, ali drugim sredstvima. Podrazumeva se da je protivnik neprijatelj, dušmanin, sam nečastivi koga treba ne savladati nego istrebiti i zatrti mu seme da se nikada više ne pojavi i ne pokuša da nas pobedi. Poznato je da je za nas svaka utakmica „istorijska“, „biti ili ne biti“, „meč decenije“, „utakmica veka“. Godine mogu da budu sušne ili plodne, ali su kod nas uvek jubilarne. Ništa više neće postojati ako naši momci ne pobede, a nije redak slučaj da vesela društva po lokalnim kafićima poručuju stalnim gostima sportskim zvezdama: „Dabogda crkô ako izgubiš!“ Zato uvek pobeđujemo druge, a nikada sami sebe, to je suština.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike