najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

Sami određujemo svoj tempo

Kada se govori o umoru, obično svako od nas o tom stanju duha i tela priča u negativnom kontekstu. Čini se da se prečesto zaboravlja pozitivan umor, onaj posle koga imamo osmeh na licu i osećamo apsolutnu sreću. Onda nam ne smeta ni ako nam je baš svaki dan u nedelji radan; onda smo svesni toga da je najbolja stvar koju čovek može da učini – davanje. Bogati smo onoliko dajemo, toliko i vredimo. Ako ulažemo u sebe, ako se dajemo u celosti, umor će uvek biti sagledavan s pozitivne strane. Dobro radi, dobrom se i nadaj… Ima nešto u tome.
Da li je onda sumanuto reći prijateljima: "Ne mogu večeras da izađem s vama, osećam neki pozitivan umor"? Kako ga opisati? Kako povezati uživanje s nečim što u najvećem broju slučajeva predstavlja nešto što ne želimo da osetimo baš često? Pozitivan umor je onaj koji je kreativan, pozitivan umor je onaj koji je stvaran. Dakle, kada se dobro umorimo i kada znamo da smo svoj deo posla odradili kako treba, da je ispunjeno sve ono što drugi i što mi sami očekujemo od sebe, onda je moguće da se sutra započne novi kreativni proces ili da se nastavi s nekim starim.
Kako se "pozitivan umor" kotira na listi prioriteta? Možda ga je najbolje definisati kao neku vrstu izazova s kojim se treba suočiti. Prioritet, kada su karijera i posao u pitanju, uvek glasi – opstanak, uprkos svim okolnostima savremenog društva. Samim tim izazov bi bilo sve ostalo, uključujući i "pozitivan umor" kao jedan od prioriteta. Na kraju krajeva, ne moramo da smišljamo neki veliki životni moto. Dovoljno je da se živi.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike