Žene bi da menjaju (2)

Feminističke teorije koje većinu muškaraca obično prikazuju kao najobičnije nitkove i jadnike (ne one Igoove, nego prave) danas više nisu na ceni kod žena. U redu, sve će se složiti s time da preosetljivi muškarci, oni koji su previše vezani za svoju mamu, oni koji su neambiciozni, kao i oni koji posvećuju previše pažnje svom izgledu nisu preterano poželjni, uostalom, kao ni hvalisavci. Da li žene zaista misle da mogu da promene muškarca do kojeg im je stalo?
Neke pojedinosti, kao što su pušenje, konsumiranje alkohola, pričanje punim ustima, neiskrenost, provođenje slobodnog vremena za kompjuterom, opsednutost video igricama i slično, mogu se promeniti uz malo truda. Ali, šta je s lošom komunikacijom ili s otporom prema preuzimanju odgovornosti? Ta dva problema ne ulivaju previše optimizma, reklo bi se. Muška opsednutost sportom zaista se čini smešnom iz ove perspektive. To nas dalje dovodi do toga da bez obzira na to koliko mi želeli da nije tako, današnje žene odlikuje sasvim pristojna količina razumevanja, a o tome da su realnije od nas ne treba puno ni govoriti. Svesne su da nema načina da oduzmu muškarcu interesovanje za sport i da će ono nestati tek onda kada on bude prestao da diše.
Činjenica da žene u dubini duše iskreno veruju da je ipak moguće menjati jači pol, odnosno nadograditi ga na izvestan način (što se odnosi na higijenske navike pre svega) ne treba da nas dovede do izvlačenja pogrešnih zaključaka. To nipošto ne sme da se protumači kao olako davanje „zelenog svetla“ za ponašanje koje bi se najbolje dalo opisati kao da smo pušteni s lanca, niti kao neka vrsta prećutne dozvole da sada možemo da budemo još manje komunikativni, manje džentlmeni i da sve svoje slobodno vreme možemo provoditi prateći sport na nekom od televizijskih kanala.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.