Kad se Bouvi „bori” sa sestrama Nouls

Moguće je da su svi dobri otišli – rečenica je koju je uticajni muzički onlajn magazin „Pičfork” uvrstio u jednu od svojih retrospektiva 2016. godine. Ako govorimo o muzici, bilo je toliko razloga za razočarenje i nevericu u proteklih 12 meseci, mnogo više nego što je iko mogao da zamisli.

Stoga i ne čudi što su još u aprilu mesecu, u svetlu smrti najuticajnijih ikona popularne kulture, mnogi magazini 2016. proglasili najcrnjom godinom za muziku ikad. Zato tradicionalne preglede najboljih albuma i singlova u godini za nama svi muzički časopisi započinju tužnim podsećanjem na nemerljive gubitke.

Oprostili smo se od Morisa Vajta, Veniti, Merla Hagarda, Glena Freja, Kita Emersona, Grega Lejka, Bernija Vorela, Alana Vege, Liona Rasela, Šeron Džons…

Kada se jesenas podigla bura u javnosti oko toga da li je Bob Dilan za svoj pesnički opus zaslužio Nobelovu nagradu za književnost, mnogi su isticali poetski superiornijeg Leonarda Koena. I kanadski kantautor, koji jeste bio bolestan, i govorio da je spreman za smrt, objavio je u oktobru, tri nedelje pre smrti u 82. godini, svoj epitaf album „You Want It Darker”, koji je uvršćen u većinu pregleda najboljih u 2016.

A sve je počelo tužnog 10. januara. Samo dva dana nakon što je proslavio 69. rođendan i objavio izvrsni album „Blackstar”, stigla je šokantna vest – jedan od najuticajnijih muzičara našeg doba Dejvid Bouvi izgubio je bitku sa rakom jetre. Svi su zanemeli, jer niko nije bio svestan njegove borbe. Četiri meseca kasnije usledio je novi šok…

Istoga dana, 21. aprila, kada je 31 godinu ranije snimio pesmu, čiji stihovi glase: „Ponekad pada sneg u aprilu, ponekad se osećam tako loše, ponekad poželim da se život nikad ne završi, ali sve dobre stvari, kažu, ne traju”, zauvek je otišao Prins Rodžers Nelson.

Beživotno telo jednog od najdarovitijih muzičara današnjice pronađeno je u njegovom domu, a ni danas, osam meseci kasnije, njegovi obožavaoci ne mogu da se pomire sa smrću Prinsa dva i po meseca pred 58. rođendan, jer činilo se da mu godine ne mogu ništa.

Smrti Bouvija i Prinsa još uvek je teško pojmiti, jer radi se o umetnicima, koju su sedamdesetih, odnosno osamdesetih godina napravili revoluciju u muzici. O umetnicima beskrajne mašte, i moći transformacije, koji su se apsolutno opirali bilo kakvoj etiketi. A da njih nije bilo, ne bi, uostalom, bile moguće ni karijere većine izvođača, čija su se dela našla na listama najboljih u 2016.

Časopis „Bilbord” je albumom godine proglasio „Lemonade”, koji je krajem aprila objavila američka pevačica Bijonse. Vizuelni album, i njeno šesto studijsko izdanje „zaustavio je svet bar na sekund”.

Prvi put Bijonse Nouls se sasvim otvoreno uhvatila u koštac sa problemima rase, slaveći afroameričku kulturu, ili ženskog identiteta, uz moćnu poruku – istrajnost. I londonski „Gardijan”, kao i Bi-Bi-Si, slažu se sa „Bilbordom”, jer se i kod njih Bijonse našla ispred Frenka Oušna („Blonde”) i Dejvida Bouvija („Blackstar”).

Istog redosleda, izuzimajući prvo mesto, držao se i „Spin”, koji je prednost na čelu dao Bijonsinoj mlađoj sestri Solanž Nouls za album „A Seat at the Table”.

Po „Spinu” nijedan drugi album nije pružio bolju utehu da, koliko god bili nemoćni pred strahotama koje su nas snašle, nismo sami u tome. Solanž je i za „Pičfork” nepobediva, našavši se ispred Bijonse i Frenka Oušna, sa pločom koja je „dokument od istorijske važnosti”.

Za „Rolingstoun” nema dvojbe – 2016. bila je u znaku Bijonse. Ona ne samo što ima album godine već i najbolji singl – „Formation”. Pesmom godine proglasili su je i „Ajdolejtor”, „Fjuz”, „Kompleks”…

„Pejst” je Bouviju dao prednost u odnosu na Bijonse, ali ne i „Slant”, koji je izdanjem godine proglasio „A Moon Shaped Pool”, sastava „Rejdiohed”, dok je za „Noizi” neprikosnoven Frenk Oušn sa albumom „Blonde”.

I za britanski magazin „Modžo” Bouvijeva „labudova pesma” je izdanje godine, a isti stav deli još jedan ostrvski magazin – „Kju”. Vrh liste „Ankata” takođe zauzima Bouvi, ispred „Rejdioheda”, dok se NME opredelio za drugi album mančesterskog sint-pop benda „The 1975” – „I Like It When You Sleep, for You Are So Beautiful yet So Unaware of It”.

Ali, bez obzira na silne liste najboljih, kako je zaključio magazin „Spin”, kada se budu pisale istorijske knjige o 2016. godini, verovatno se nećemo sećati nove muzike, već onoga što smo izgubili…

(Jelena Koprivica, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.