Kraj „američkog sna”

Američki san” je stvar prošlosti. Njegova neefikasnost danas je vidljivija nego ikada. Besmisleni ratovi svuda po svetu, posebno na Bliskom istoku, zavisnost od nafte iz tuđih zemalja, propast radničke klase, uspon birokratije i raznih bankarskih mešetara… Sve to danas je vidljivije nego ikada ranije”, objašnjava suštinu svoje poezije američki kantautor Džon Kugar Melenkamp. A kao čovek rođen 1951, u Sejmoru, u državi Indijani, imao je priliku da na sopstvenim leđima oseti sve ono kroz šta je najmoćnija sila zapada prolazila u proteklih više od pola veka.

U njegovoj kompoziciji „Trenuci za pamćenje” („Minutes To Memories”) snimljenoj 1985. i objavljenoj na albumu „Strašilo” („Scarecrow”), kroz reči ostarelog putnika pred našim očima se odvija film o laganom ali neumitnom zamiranju jedne velike države u koju su bezbrojni doseljenici iz Evrope i drugih delova sveta verovali kao u – „ostrvo slobode”. Mesto na kojem će pronaći sopstveni mir, dobiti šansu da učine nešto vredno, jednako za sebe kao i za svoje potomke, pa i čovečanstvo u celini. Gde će stvarati generacije onih koji će razmišljati na drugačiji, bolji način od onoga na koji su razmišljali njihovi preci, iznikli na evropskoj civilizaciji obeleženoj neprestanim ratovima i osvajanjima…
„Ja sam od onih koji su istrošeni iznutra. Celoga života radio sam u čeličanama u Geriju. Kao i moj otac pre mene, gradili smo ovu zemlju. Sada mi je sedamdesetsedma i neka mi je Bog svedok, pošteno sam zaradio svaki dolar koji mi je prošao kroz šake”, govori junak ove pesme. Čovek koji shvata da je njegovo pionirsko doba okončano, da je to što je ostavio naslednicima vredno pažnje. Ali, istovremeno sa setnim saznanjem da vrednosti koje su njega vodile više ne postoje, da su ih zamenili grabljivost i želja za munjevitim uspehom. A oni nisu mogući bez odbacivanja svega onoga čime se pošten čovek vekovima dičio i što ga je i navelo da traži nove prostore.

„Kroz brežuljke Kentakija i preko reke Ohajo, stari je pričao i pričao, o svom životu i prošlim vremenima. Zaspao je glave naslonjene na prozor. „Jastuk poštenom čoveku je ono o čemu razmišlja”, dodao je. „Ovaj svet nudi bogatstva, a bogatstvo ti daje krila. Ne uzimaj ništa zdravo za gotovo u ova nesigurna vremena”, nastavlja pesnik, vodeći slušaoca kroz vreme i prostor, ka nečemu odavno izgubljenom i, najverovatnije – nepovratnom.

„Džon Melenkamp je jedan od najvažnijih stvaralaca svoje generacije”, pisao je svojevremeno Timoti Vajt u časopisu „Bilbord”. „On je, paralelno i ravnopravno sa bubnjevima, gitarom i basom, u rok uveo i zvuk violine, ksilofona, harmonike, usne harmonike, ali i specifičan, lirski oblik tekstova. U njegovoj muzici nema bežanja od stvarnosti i ista se čini kao ulazak u samu suštinu života, onakvog kakav je u stvarnosti. Sve o čemu on priča, od najrazličitijih nevolja do Božije poruke, traži jasan odgovor. To je rokenrol koji kazuje istinu, kako o njenom stvaraocu, tako i o kulturnom toku koji isti posmatra…”

(Slobodan Samardžija, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.