Najpoznatiji ljubavnici svih vremena

Neki poznati po broju žena sa kojima su bili intimni, neki, pak, po svojoj izopačenosti, tek, ovo je samo deo poznatih svetskih ličnosti od starog doba na ovamo koji su se, na razne načine, proslavili svojim seksualnim sklonostima.

KRALJ SOLOMON (oko 973 – 933. pre naše ere) 

Sin kralja Davida, treći kralj izraela koji je vladao četrdesetak godina i za to vreme imao oko 700 žena i između 60 i 200 ljubavnica. Žene su ga obožavale, a on se prema njima odnosio sa poštovanjem i ljubavlju. Mnoge žene su mu bile strankinje, a neki brakovi sklopljeni su iz političkih razloga. Navodno je među njegovim ženama bilo i nekoliko najvećih lepotica toga vremena, među njima i legendarna kraljica od Sabe koja se odrekla moći, bogatstva i svog kraljevstva zbog njega.

ĐOVANI ĐAKOMO KAZANOVA (1725 – 1798)
O njemu se manje više sve zna, ali ipak… Prema njegovim obimnim memoarima, Kazanova je spavao sa hiljadama žena, a od brojnih imena 116 je identifikovano. Život ovog italijanskog pustolova bio je ispunjen traganjem za čulnim užicima. Školovao se za sveštenika ali je izbačen iz škole zbog „slobodnog ponašanja“. Bio je izuzetno šarmantan i privlačan, Specijalitet mu je bio zavođenje žena i kćerki sopstvenih prijatelja. Ponekad odjednom i majke i kćerke. Svaka žena se u njegovom društvu osećala posebnom. Voleo je iznenađenja – za siromašne je iznajmljivao kraljevski apartman, a drske i bogate “spuštao na zemlju”. Gledao ih je netremice u oči, nikada nije skretao pogled, posebno tokom seksa.

Vozio ih je po mesečini u gondoli posutoj laticama ruža, nije se ustezao da zbog lepšeg pola prekrši zakon i društvena pravila, da izazove na dvoboj. Njegova spavaća soba bila je puna ogledala i sveća, a sluge su ljubavnicima dodavale hranu kroz otvor na vratima.Govorio je da mu je omiljena hrana – žena.

MARKIZ DE SAD (1740 – 1814)
Grof Alfons Fransoa de Sad (koji je samo voleo da ga zovu markizom) proživeo je svojih sedamdesetak godina idući iz jednog skandala u drugi, a svaki je bio obeležen ponekom perverzijom. Bio je, kažu, niskog rasta i veoma lep. Pročuo se po aferi ROZA KELER, kada je mučio jednu parisku prostitutku, a odmah potom je u odsustvu osuđen na smrt zbog učešća u MARSEJSKOM SKANDALU – orgiji u kojoj je bilo mučenja, homoseksualnih odnosa, pa čak i trovanja učesnika. De Sad je sve preživo zahvaljujući pomilovanju francuskog kralja i stigao još i da napiše niz romana i drama među kojima i ‘120 dana Sodome’ u kojem je opisao 600 varijacija ispoljavanja seksualnog instinkta. De Sad se na kraju našao u ludnici, gde je proveo poslednjih 11 godina života.
LORD DŽORDž GORDON BAJRON (1788 – 1824)

Engleski slavni pesnik Bajron od rođenja je bio hrom. I uprkos ovom hendikepu, imao je velikog uspeha kod žena, ne samo zbog neverovatne lepote, već i zato što je okarakterisan kao “loš momak”. Prepuštao se čarima razuzdanog života sve do rane smrti od malarije u 36. godini.

Bio je veliki buntovnik, imao je slobodno razmišljanje za tadašnje konzervativno društvo, podjednako je fascinirao muškarce i žene, bogate i siromašne. Oženio se u 26. godini i dobio kćerku, a razveo odmah po njenom rođenju i te godine napustio Englesku zbog dugova i skandala.

Stalno je putovao po Evropi, u Rimu je napisao svoju čuvenu satiričnu poemu baziranu na liku čuvenog Don Žuana. Često je izjavljivao da mu je on idol, zbog seksualnih uspeha. Voleo je podjednako muško i žensko društvo.

Dame je tretirao sa dozom nepoštovanja, što je bilo skandalozno za jednog lorda, ali su ga zbog toga još više volele. Isticao je da je za njegov uspjeh kod žena zaslužan bezobrazluk, titula i erotika kojom je začinjavao svaki razgovor.

GABRIEL D’ANUNCIO (1863 – 1938)
Italijanskog pesnika, romanopisca, dramaturga i političara, koji je dominirao literarnim životom svoje zemlje pune četiri decenije, mrzelo je – kako se sam hvalio, barem hiljadu prevarenih muževa. Tvrdeći da je ‘dobar vojnik uvek spreman za boj’, stalno je sa sobom nosio prezervative u kutijici za duvan koja je pripadala Napoleonu. Spavao je na jastuku ispunjenom uvojcima kose svojih ljubavnica, a vino je pio iz pehara napravljenog od lobanje jedne (bivše) device koja se ubila zbog njega.

GRIGORIJ JEFIMOVIČ RASPUĆIN (1869 – 1916)

Grigorij Jefimovič Raspućin rođen je u Sibiru, i jedna je od najkontroverznijih osoba 20. veka. Još kao mladić stekao je renome velikog bludnika. Sa 11 godina počeo propovedati veru, a sa 18 otišao u manastir na tri meseca. Venčao se, dobio troje bračne i jedno vanbračno dete.Potom je otišao u svet.

U Rusiju, konkretno u Petrograd, vraća se 1903. i odmah stiče veliku popularnost kao iscelitelj, vidovnjak i mističar. Upoznaje carsku porodicu Romanov, zadobija njihovo bezgranično poverenje i postaje vrlo uticajan na dvoru.

Tadašnji izvori navode da je bio veliki hedonista i ljubavnik, voleo je sve žene, bilo da su plemkinje ili prostituke, i imao nekoliko stotina ljubavnica. Preterivao je u hrani, alkoholu i seksu.

Navodno je čednim devojkama uz nevinost uzimao i pramen kose, a posle njegove smrti u kući je pronađena kutija sa nekoliko desetina uvojaka. U Prvom svetskom ratu imao je viziju da ruska armija neće pobediti ako je ne predvodi car lično, a za vreme njegovog odsustva javnost je sumnjala da je bio ljubavnik carice i njenih ćerki.

Grupa plemića 1916. godine pokušala ga je ubiti sipajući mu cijanid u kolač, ali otrov nije delovao. Zatim su pucali na njega, tukli ga i bacili u zaleđenu reku, gde se utopio. Raspućin je navodno prorekao da će ga ubiti boljševici i da će to biti kraj carske Rusije, kao i da će na Hirošimu i Nagasaki biti bačene atomske bombe.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.