Kazablanka: „Sviraj to ponovo, Sem“ (1)
Dar el Beida (Bela kuća), kako Marokanci nazivaju Kazablanku, ima dugu i burnu istoriju. Najstariji vladari na prostorima današnjeg grada bili su Berberi, Mavari, a jedno vreme tu su vladali i Feničani, a zatim Kartaginjani i Rimljani. Uspomena na to vreme je spomenik berberskom kralju Jubi Drugom, koji je bio vladar Maroka. U petom veku tu su vladali Vandali, a u šestom je do Kazablanke stigla i Vizantija, da bi u sedmom veku, izbijanjem na Atlantik, arapska plemena preuzela dominaciju nad tim prostorom.
Posle egipatskog megapolisa Kaira, Kazablanka je najveći grad u severnoj Africi. To je glavna marokanska luka s razvijenom hemijskom i drvnom industrijom i ogromnim brodogradilištem. Okolina je bogata vodom, a zaleđe grada je prostrano i plodno za gajenje ratarskih kultura. Kazablanku su osnovali Portugalci 1515. godine, ali pod imenom Kaza Branka, na mestu koje su pre njih moreplovci starog veka odredili za prirodno odmorište pred polazak ka novim teritorijama Crnog kontinenta.
U desetom veku tu je bio gradić Anfa, koji je osnovan oko utvrđenja Medina, koje je u stvari bilo centar budućeg grada Kazablanke. Današnji, španski naziv grad je dobio u 18. veku, kada je tadašnji vladar Maroka dozvolio trgovcima iz Malage i Almerije da komecijalizuju luku Dar el Beida. To se dogodilo pre samo stotinak godina, kada je grad, koji je tada bio uglavnom omeđen zidinama Medine, imao oko 20.000 stanovnika. Danas prestonica marokanske industrije i kapitala ima oko pet miliona stanovnika.
Od obala Atlantika grad se širi po blagim brežuljcima 100 kilometara udaljenog planinskog masiva Atlas. U gradskom jezgru zgrade su uglavnom u kolonijalnom stilu i ne previše visoke. Uticaji dugogodišnje francuske vladavine učinili su da grad gledan s mora arhitekturom veoma podseća na Marselj. Gradom dominira 200 metara visok minaret kvadratne osnove na Mošeji Hasana Drugog, koja je inače najreprezentativniji objekat kulture celog Magreba. S predivnim arabeskama u mermeru i kedrovini, mošeja zrači skladom, a oplemenjena je mozaicima u raskošno okićenim hamamima, mezaninu, sobi za ritualna očišćenja i u predvorju glavnog ulaza.
Mošeja je zaštitni znak Kazablanke, vidi se i kilometrima van grada. Nažalost, turistima je ulaz nedostupan, kako u Veliku mošeju iz 18. veka, tako i u grobnicu Sidi ben Smare ili u džamiju Si Alal Kairouni, jer u Maroku muslimanske bogomolje nisu dostupne "nevernicima". Međutim, ove bisere arhitekture treba videti, makar samo spolja. Takođe, ne može se ni u Kraljesku palatu, koja se nalazi na Bulevaru Viktora Igoa, kao ni u Mahama paše (Pašin dom), delo arhitekte Kazeta, koji je jedna od najlepših građevina ne samo u Kazablanci već i šire, pre svega zbog svoje spoljašnje dekoracije i ornamenata na fasadi zgrade. U zaleđu kraljevske palate, u spletu malih ulica, pažnju privlači Trg Mule Jusufa i njegova džamija, koja je takođe jedno od remek-dela ovdašnje arhitekture. Nažalost, i tu mogu da uđu samo muslimani.
U blizini počinje Nova Medina, deo grada s tipično marokanskom arhitekturom. Najživlje je na Trgu Muhameda Petog, koji je oivičen velikim poslovnim zgradama banaka i multinacionalnih kompanija. Saobraćaj je ovde veoma gust, jer se tu slivaju neke od glavnih gradskih saobraćajnica. Avenije i bulevari nazvani su po domaćim i stranim velikanima – Muhamedu Petom, Muhamedu Zarutouniju, Dantonu, Gandiju, Zoli itd.
Srodni članci
- Maroko – fascinantan spoj kultura (1)
- Maroko – fascinantan spoj kultura (2)
- Maroko – na kapiji Afrike
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.