najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

Sidi Bu Said – biser Tunisa

Sidi Bu Said (Sidi Bou Said) je jedno od retkih turističkih mesta koja uprkos vrevi i galami zadržavaju svoj šarm. Blistavobela pročelja kuća, tirkiznoplava vrata i čipkasti prozori ostaviće vas bez daha. Ovo predivno modro-belo mestašce smešteno na uzvišenju iznad Tuniskog zaliva, nadomak glavnog grada i slavne Kartagine, dragulj je koji turisti nipošto ne propuštaju. Na samo dvadesetak kilometara od grada Tunisa leži Sidi Bu Said, gradić koji podjednako vole turisti i domaćini. Prvi će ga svakako uključiti čak i pri najkraćem boravku u Tunisu, a drugi će tamo pobeći od vreve i užurbanosti glavnog grada. Sidi Bu Said je za Tunišane mesto porodičnog vikend predaha ili romantične šetnje, a za turiste obavezno odredište.
Ime je dobio po svecu iz 12. veka koji je tu našao mesto za meditiranje i razgovor s Bogom. Kada je umro, njegov mauzolej postao je mesto hodočašća i oko njega se ubrzo počelo širiti naselje – Sidi Bu Said. Posle, u 18. veku, turski i tuniski bogataši otkrili su lepote ovog mesta i počeli da grade rezidencije na obroncima brda i da doteruju ulice, pa je grad pomalo počeo da dobija svoje tipično i danas svuda u svetu prepoznatljivo lice. Ipak, tek je dolaskom barona Rudolfa d’Erlangera (Rodolphea d’Erlanger), Engleza koji je dvadesetih godina prošlog veka u Sidi Bu Saidu sagradio rezidenciju (danas je to muzej) gradić je postao i odredište evropske umetničke elite.
Pesnici i književnici, poznati muzičari i slikari, svi su nalazili inspiraciju u lepoti belo-plavog gradića. I mada je reč o samo jednoj, glavnoj i prilično strmoj uličici s nekoliko sporednih, ništa manje lepih "rukavaca", po dolasku na njen vrh neće vam biti žao uloženog truda, jer se iz kafana i sa šetališta pruža veličanstven pogled na Tuniski zaliv i marinu. U nekoj od tipičnih kafana (Café des Nattes je najpopularnija i najviše slikana) možete popiti tradicionalni čaj od mente ili kafu, ali i u tim trenucima predaha pogled će vam kliziti na blistavobele fasade, tirkiznoplava vrata i prozore s čipkom od kovanog gvožđa.
Istorija kaže da je prelepi izgled Sidi Bu Saida stigao iz Andaluzije i da su veštinu kovanja gvožđa i ukrašavanja kuća odatle doneli Arapi, koji su se tu naselili nakon što su bili proterani iz Španije. Sve su kuće slične jedna drugoj i sve su do umetničke prefinjenosti različite. U to ćete se najbolje uveriti u kući Dar el Anabi (Dar el Annabi), koja se takođe nalazi u glavnoj ulici. Otvorena je za posetioce, očarava lepotom svakog detalja, a otkriva upravo taj nadahnuti spoj andaluzijske i arapske umetnosti i arhitekture. Tajnovitost i raskoš unutrašnjih delova kuća s atrijumima i vrtovima zaklanjaju skromna pročelja. Niz ulicu, pogotovo tu jedinu i glavnu, gotovo u svakoj kući nalazi se prodavnica suvenira, proizvoda od kože, keramike, srebra, i tu je, kao u košnici, stalni žamor nadmetanja trgovaca i kupaca. Ali iz Sidi Bu Saida svako će ionako poneti uspomenu, makar u pamćenju, kao neku prelepu sliku. U Sidi Bu Said se ne dolazi u potrazi za odmorom ni na letovanje. Tu i nema hotela. Ali ono što je Kartagina za istoričare, Sahara za avanturiste, a Muzej Bardo za ljubitelje umetnosti, Hamamet, Sus ili Đerba za turiste željne kupanja, to je Sidi Bu Said za sve one koji jednostavno tragaju za lepim – biser Tunisa.
Korisni linkovi

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike