najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

Lasa – grad na krovu sveta (3)

Uz palatu Potala, najznačajnije mesto u Lasi je Jo-kang (Jo-khang), to jest katedrala. Pojam katedrale ovde ne smemo brkati sa značenjem koje on ima u katoličkim i protestantskim zemljama, već je to naziv koji su ovom zdanju dali Britanci početkom 20. veka, a u stvari se radi o budističkom hramu u samom centru Lase. Istorija ovog impozantnog zdanja seže sve do tibetanskog kralja Songtsän Gamp-a, koji je ovom zemljom vladao u 8. veku, a poznat je i po tome što je u vreme njegove vladavine budizam došao na Tibet.
U ovom zdanju nalazi se i najsvetija relikvija na celom Tibetu – Jowo Rinpoche (Dragoceni Buda), koji je tibetanskom narodu poklonila supruga kralja Songtsän Gamp-a, inače kineska princeza, ne bi li, prema legendi, na taj način oterala demone, protivnike budizma iz Tibeta. Ova relikvija je napravljena od 24-karatnog zlata i optočena je draguljima. Pripisuju joj se mnoga čuda, a u neka od njih uverili su se i hršćanski misionari u 17. veku. Zanimljivo je da je tokom kulturne revolucije u Kini, kada su duž Tibeta uništeni brojni manastiri, njih preko 6.000, Jo-kang nije diran, baš kao ni palata Potala. Prema nekim izvorima, sam Mao je tražio od Ču En Laja da ove spomenike poštedi razaranja. Valjda je i on uvideo njihovu veličinu.
Lasa je, pored Potale i Jo-kanga, poznata i kao središte monaškog visokog školstva na Tibetu. Treba imati na umu da se nigde u budističkom svetu ne pridaje tolika pažnja obrazovanju monaha kao na Tibetu, a diplome monaških škola u okolini Lase posebno su bile na ceni. Pored Tibetanaca, tu su se školovali i kineski i japanski monasi, kao i budisti iz Tajlanda, Burme i Koreje. Od četiri ovakve institucije na Tibetu u Lasi se nalaze tri, veliki hramovi Ganden (osnovan 1409.), Drepung (1416.) i Sera (1419.). Svaki od ovih manastira imao je po nekoliko fakulteta, gde se studirala filozofija, logika, medicina, a najveći od njih bio je manastir Drepung, do 1959. godine najveći manastir na svetu, sa preko 9.000 monaha. Prema procenama, u okolini Lase do aneksije Tibeta bilo je oko 20.000 monaha. Svoje monaško obrazovanje ovde je stekao i današnji, 14. dalaj-lama, kojem je manastir Drepung služio, baš kao i njegovim prethodnicima, i kao letnja rezidencija.
Pošto budizam i monaštvo igraju veliku ulogu u životu ove zemlje, pozabavimo se ukratko ovim fenomenom. U budističkom svetu, a on obuhvata skoro celu Aziju od Šri Lanke, preko Tajlanda, Vijetnama, Kambodže do Kine, Koreje i Japana, nigde se ne pridaje tolika pažnja obrazovanju monaha kao na Tibetu. Monah koji je određen za akademsko zvanje mora savršeno savladati logiku, kosmologiju (učenje o postanku i svrsi sveta kao celine), epistemiologiju i etiku, i još mnogo drugih znanja, za šta je potrebno u proseku dvadesetak godina školovanja. Nakon toga polaže se završni ispit pred nekoliko desetina ili čak stotina najučenijih monaha. Ako kandidat zadovolji više nego stroge kriterijime, stiče titulu laram geše, što bi se moglo prevesti kao doktor filozofije. Titula geše (geshe) može se steći na samo četiri velika monaška tibetanska univerziteta, u veličanstvenim hramovima Ganden, Sera, Drepung i Tašilungpo. Ti veliki hramovi bili su stotinama godina središte i rasadnici tibetanske filozofije i kulture.
Zanimljivo je da aktuelni, 14. dalaj-lama ne gaji nikakav animozitet prema zemlji koja je okupirala njegovu državu; u stvari, on se nada se da će se jednog dana vratiti na Tibet i da će ova zemlja mirnih ljudi i monaha ponovno biti rasadnik duhovnosti i oaza mira, kakva je bila više od hiljadu godina.
Korisni linkovi

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike