Makao – kockanje kao životna filozofija (2)
Legendarni "Kazino Ližboa", koji u svojim odajama skriva mnogobrojne tajne o dobrim ili manje dobrim sudbinama posetilaca, najlepša je i najmarkantnija građevina koja dominira gradom s kopna ili s mora. Čak i ako niste hazarder, obavezno ćete ga posetiti, a možda i uvećati ili olakšati džepove za 26 dolara – što je minimum. Ljubazno osoblje će se potruditi da vam bude udobno i prijatno, pa ako gubite (i taj minimum), smestiće vas u jedan od separea s prigušenim svetlima i ponuditi besplatno piće.
"Kuća časti", kažu i vlasnici svih pet "Kuća sreće" i bespogovorno odvajaju 30% od ukupnog dohotka za unapređenje grada i podizanje standarda svojih sugrađana. Pored svih olakšica (poreskih najviše), nije ni čudo što su braća iz Hongkonga i Kine pohrlila da se zauvek nastane u Makaou. Ukoliko pak dođu samo da se kockaju (u Kini je kocka zabranjena), mogu ostati samo dve nedelje. Nedaleko od novosagrađene četvrti Makaoa, a na obali Južnokineskog mora uzdiže se prelepa statua boginje Kunjam (Kun Iam), zaštitnice grada i mornara. "Sve što je ispred mene – neka bude napredno, sve što je iza – neka bude mirno", poručuje boginja kao da čita želje svojih vernika. A želje se uveliko ostvaruju. Ispred impozantne figure nikla su nova naselja, nove četvrti, novi trgovi s razigranim fontanama.
Iza boginje je mirno more i ne tako lepa priča. Za vreme portugalske dominacije, a u potrazi za boljim životom, Kinezi sa severa pokušavali su da preplivaju zaliv – zapravo razdaljinu od samo 600 metara, koja ih je delila od granice sa Makaoom. Retko ko je uspeo. Zbog ogromnog broja nesrećnika koji nikad nisu stigli i zbog načina na koji su onemogućeni, makaoški zaliv nazivaju i krvavi zaliv. Ispod raskošnog poruba boginjine zlataste haljine nalaze se dvokrilna vrata iza kojih je neveliki hram kapela. Na poklonjenje boginji mora podjednako su dolazili i budistički i hrišćanski moreplovci. Do pre samo nekoliko godina u Makaou je živelo čak četiri odsto Portugalaca – danas ih je upola manje.
Hram boginje Ma, kojoj i grad prema legendi duguje svoje ime, sagrađen je u 15. veku i najstariji je i najznačajniji hram u gradu. Prostor ispred hrama Ma popločan je ljupkim mozikom još za vreme kolonizatora, a neveliki trg krase široke krošnje niskog drveća i belo ofarbane klupe. Na prošireni deo ispred ulaza dolaze rikše i dovode vernike ili turiste. Iznad ružičastog zida hrama kulja pepeljastoplavi dim. Svakog 23. dana trećeg meseca lunarnog kalendara u čast boginje započinje festival, kada svečano okićeni brodovi plove ka zalivu. U hramu je tiho, vernici okupljeni ispred niskog oltara pale mirišljave štapiće, zabadaju ih u pesak, a potom sklopljene šake podižu iznad glave. Visoko iznad njih vise ogromna spiralna zvona; to su takođe mirišljavi štapići zapaljenog vrha koji tinjaju danima i noćima.
Dok prolazite trgom Senado, pa uzanim uličicama neodoljivog šarma, stižete do fasade crkve s jednim zidom – simbola Makaoa. Nekada raskošnu renesansnu Katedralu svetog Pavla progutao je strahoviti požar i poštedeo joj samo prednju stranu. Sagrađena je 1620. godine, a nacrt za nju nastao je u Rimu. Gradili su je 1835. japanski i kineski graditelji specijalno dovedeni za taj posao, što govori koliko je važnosti Vatikan pridavao ovom crkvenom centru Dalekog istoka. Danas je prednja fasada Crkve svetog Pavla jedno od obeležja grada, a ujedno predstavlja omiljeni i najslikaniji turistički objekat u Makaou. Glavnom gradskom ulicom San Ma Lo proteže se niz zgrada s fasadama pastelnih boja. U ulici Central su majušne radnje s rukotvorinama, a u produžetku je zgrada Senata. Kamenim stepenicama stiže se do prelepog parka i bašte Gruta de Kamois, za koju se veruje da je posećuju duhovi prošlosti. Meštani najčešće pominju duh jednookog gusara Luisa de Kamoisa, čija bista se nalazi u parku, dok ga Portugalci smatraju jednim od svojih najvećih pisaca.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.