Pogled s Ajfelovog tornja (foto)
U većini gradova u svetu postoji neko karakteristično mesto ili objekat koji se na prvi pomen imena tog grada povezuju s njim. Kada kažemo Pariz, prva asocijacija je Ajfelova kula. Tvorac i konstruktor ove metalne kule s koje se pruža pogled na sve lepote Grada svetlosti je inženjer Gustav Ajfel, poznat najviše po tom svom projektu. Pored toga, Gustav Ajfel je ili učestvovao u izgradnji ili sam projektovao i peštansku železničku stanicu u Mađarskoj, opservatoriju u Nici, a njegovo delo je i Kip slobode, čiju je strukturu projektovao. Ovaj konstruktor projektovao je i poznati vijadukt preko reke Douro u Portu, Portugal.
Ajfelov toranj napravljen je 1889. godine kao eksponat na Svetskoj izložbi koja je održana u Parizu. Po prvobitnim zamislima, trebalo je da bude uklonjen posle tog događaja. Sve do 1930. godine ova građevina je bila najviša na svetu.
Na samom početku, toranj je bio meta kritika koje su dolazile sa svih strana, pogotovo od umetničkog dela tadašnjeg Pariza, koji je ovu metalnu konstrukciju nazivao „trulom uličnom svetiljkom“. Jedan od glavnih „branilaca“ tornja bio je čuveni francuski pisac Gi de Mopasan, koji je imao običaj da u restoranu na kuli ruča svaki dan, jer je s vrha tornja mogao da vidi ceo Pariz i uživa u pogledu koji se pruža samo s tog mesta. U toku svetske izložbe 1889. godine ovu građevinu posetilo je dva miliona ljudi – na žalost mnogobrojnih kritičara iz redova tadašnje umetničke „elite“.
Ova ikona Pariza, čudo konstruktorskog dizajna i savršene strukture, zaista je građevina vredna svačije pažnje i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. S vrha tornja pruža se pogled na ceo Pariz. Noćna poseta je još spektakularnija. Tada možete uživati i u igri svetlosti koja obasjava ovu građevinu. Ajfelova kula visoka je 317 metara i teška 7.000 tona, a za farbanje metalne konstrukcije u toku pet godina upotrebljeno je nekoliko desetina tona boje. Svetlo koje obasjava toranj noću se gasi na svaki sat, doprinoseći efektu koji na posmatrača ostavlja konstrukcija tornja na tamnom noćnom nebu. Kula ima dva restorana; prvi se zove „Visina 95“ i nalazi se na 95. metru visine tornja, a drugi se zove „Žil Vern“ i nalazi se na drugom spratu tornja. Na prvom spratu su prodavnice suvenira i hrane i pošta. Vidikovac s kojeg možete posmatrati ceo Pariz nalazi se na najvišem spratu, a tu se još nalazi i replika Ajfelove kancelarije, u kojoj je postavljena njegova voštana figura.
Ajfelov toranj, na početku optuživan da ruži izgled grada koji se diči jednim Luvrom, Pantenonom, katedralom Notr Dam, Trijumfalnom kapijom i Jelisejskim poljima, danas je najprepoznatljivija asocijacija na Pariz. Možete ga videti na svakom turističkom vodiču ovog grada, na fotografijama i umetničkim delima. Danas je on zaista simbol Pariza.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.