Venecuela – Karibi, Amazon i egzotika (3)

Na nacionalni park Kanaima nastavlja se Gran Sabana, duž koje se proteže Gvajanski štit, najstarija geološka formacija na svetu. Ogromni plato pokriven savanom na visini od 1.000 metara okružen je tropskom kišnom šumom koja se na jugu nastavlja na Amazoniju, tepuijima i brojnim vodopadima. Tu je i Roraima, s visinom od 2.180 metara, najviši tepui, ali i najlakši za penjanje, koji je inspirisao Artura Konana Dojla za poznatu novelu "Izgubljeni svet".
Zaista, nepristupačna i Indijancima retko naseljena Gran Sabana bila je za svet potpuno nepoznata sve do početka prošlog veka, kad su je otkrili tragači za zlatom (uz gvajansku granicu je rudarsko područje i čuveni Eldorado), a i danas je retko naseljena i nepristupačna. Još pre tridesetak godina Gran Sabanom se putovalo samo u konvoju, i to jedino za vreme sušnog perioda, a za 1.400 kilometara od Karakasa do brazilske granice trebalo je oko 20 sati. I danas je nemoguće preći taj put bez izdržljivog džipa.
Jedino veće naselje je Santa Elena de Uairen, pet kilometara od brazilske granice, živahan gradić pun uličnih prodavaca, švercera i pustolova, gde se na svakom koraku čuje salsa i marenge, oseća miris roštilja i gde su jedini automobili koji ćete videti muzejski primerci. Ovde kao da je vreme stalo u ranim sedamdesetim godinama prošlog veka. Put vodi kroz pustu, nenaseljenu savanu. Život buja u okolnoj džungli (2.000 vrsta orhideja, jaguari, mravojedi…) i na vrhovima tepuija (endemske vrste flore i faune) ispod kojih se kotrljaju predivni vodopadi i slapovi Quebrada de Jaspe, pravi izazov za rafting pustolove. Do malobrojnih Indijanaca iz plemena Taurepanes i Kamarakoto, jedinog stanovništva prostrane Gran Sabane, može se doći kanuima kroz rečne brzake.
Za Karakas, prestonicu Venecuele, karakteristični su haos i kontrasti. Grad u kojem živi oko pet miliona stanovnika smestio se na visini od 920 metara iznad nivoa mora. Često se spominje kao jedan od najopasnijih gradova sveta, a iako mnogi smatraju da je Karakas izuzetno neprivlačan i nezanimljiv, ipak bi bilo šteta posetiti Venecuelu i ne izdvojiti barem jedan dan za razgledanje ovog grada. Na prvom mestu su svakako rodna kuća Simona Bolivara i Plaza Bolivar s katedralom. Zanimljivo je i prošetati se ulicama ovog "policijskog" grada, u kojem kontrast važi za prvo i najvažnije obeležje. Nepregledne šume rančosa, naselja od kartona, mešaju se s oronulim zgradama i pomalo diskretnim vilama. S obzirom na to da turista nikako ne može proći neuočljiv, obavezno treba pripaziti na pljačke, koje su stvarno česte, i ponašati se što diskretnije, bez nepotrebnog privlačenja pažnje.
Taksi je veoma povoljan izbor i lako ga je iznajmiti za celodnevnu vožnju. Cenu vožnje treba dogovoriti unapred jer taksimetar nije uobičajena pojava. Autobusi povezuju skoro sva veća mesta i noću i danju. (oko dva dolara za nekih 60 km vožnje). Domaće stanovništvo najradije bira popularne taksije za petoro. Zovu se por puesto i saobraćaju po utvrđenoj ruti. Ovo je i po ceni i po sigurnosti takođe odlična zamena za taksi. Ipak, pripremite živce: autobusi i fiksni taksiji, pored fiksnih stanica, imaju i one po potrebi, pa kako ko nailazi, tako se oni i zaustavljaju.
Rentakar u Venecueli nije najbolji izbor, pre svega zbog preterano visoke cene koja je praćena i vrlo zahtevnom procedurom. Kada tome dodamo i nesigurnost, bolje je izbeći ovu opciju. Posebno je vožnja Karakasom iskustvo koje se uopšte ne preporučuje: haos, buka, visok stepen smoga i anarhično ponašanje podivljalih pojedinaca moglo bi vam pokvariti pustolovinu. Venecuela ima više avio-prevoznika, a većina povezuje Karakas (aerodrom se nalazi u području Maiquetía) s gradovima Porlamar, Maracaibo i Puerto Ordaz, za koje postoji najčešća linija, dok su najpopularnija odredišta Mérida, Ciudad Bolívar, Canaima i Porlamar. Kašnjenja su česta, pa i to uzmite u obzir kada planirate vožnju avionom.
Korisni linkovi

Napišite komentar