Bečki Ring – kružno putovanje kroz istoriju
Ulice… Neke su male i neugledne, neke široke, druge grandiozne. Po ulicama pamtimo gradove i mesta na kojima smo bili. Danas ulice služe da kroz njih prolazimo, ali nije uvek bilo tako. Ovaj put ćemo se upoznati s jednom od najpoznatijih svetskih ulica, bečkim Ringom, njenom istorijom i najpoznatijim bečkim atrakcijama koje se nalaze u njenoj blizini. U zlatno doba Evrope, kada je mnogo novca stizalo iz prekomorskih kolonija, u najvećim gradovima nastajale su ulice po kojima se ti gradovi i danas pamte. Osamnaesti i devetnaesti vek bili su zlatno doba nastanka širokih avenija i bulevara. U to doba ulice su bile glavno mesto društvenih događanja. Njima se šetalo, vozilo kočijama, pokazivala se slava, moć i bogatstvo.
Ring, glavna bečka avenija i jedna od najlepših ulica sveta, nastao je planski. Četiri kilometra duga ulica za javnost je otvorena 1865. godine, po nalogu austrougarskog cara Franje Josipa. Gradnja je trajala osam godina. Ring je nastao na praznom prostoru kada su porušene gradske zidine, a ideja je bila da se na taj način centar poveže sa spoljašnjim kvartovima grada. Danas je podeljen na sedam delova. Ovom ulicom voze tramvaji broj jedan i dva, koji kružno obilaze središte grada, prvi bezirk-kvart (Innere Stadt). Ring je kružni tok koji je prekinut Dunavskim kanalom, uz koji je kasnije dograđen široki bulevar, pa je tako spojen u jednu celinu. Zanimljivo je da Ring nikad nije završen prema originalnim planovima. Slom berze 1873, početak Prvog svetskog rata i gubitak austrijskih kolonija onemogućili su finansiranje grandioznih planova, ali je puno toga od planiranog i izgrađeno. Zajedno s Ringom rasle su i velelepne zgrade, parkovi i drvoredi. Zato hajde da pođemo u šetnju tom ulicom.
Iako Ring nema početak ni kraj, nekako se računa da obilazak počinje kod zgrade Opere. Saobraćaj je tu jednosmeran i ide u smeru kazaljke na satu. Šetnja Ringom u punoj dužini traje oko tri sata i najbolji je način razgledanja turističkih lepota. Moguće je iznajmiti i jedan od slobodnih gradskih bicikala, koji služe svakom ko želi da na taj način obilazi grad. Za brže razgledanje bolji je tramvaj broj jedan ili dva. Iza Opere u parku se nalazi Hofburg, najveći bečki dvorac. Tokom vekova je nadograđivan i menjan, a poslednje velelepno izdanje zakrivljene fasade potiče iz 1913, neposredno pred početak Prvog svetskog rata, tako da su njegovi stanovnici vrlo kratko uživali u njemu, jer je monarhija ukinuta 1918. U periodu od 600 godina bio je središte imperijalne vlasti i sedište kraljevske porodice. Danas se tu mogu posetiti prostorije Franje Josipa i Elizabete, kao primer životnog stila iz tog doba, kao i nekoliko muzeja, dok se u parku nalazi više spomenika.
Preko puta spomenika je početak glavne trgovačke ulice, Marijahilfer štrase (Mariahilfer strasse), obnovljene ulice, koja je ponovo zasijala punim sjajem posle završetka gradnje linije podzemne železnice; u njoj se nalaze najveće robne kuće i brojne trgovine. Sestrinske zgrade Prirodnjačkog muzeja i Galerije umetnosti poseban su doživljaj. Između njih se, kao prava carica, smestila Marija Terezija, okružena svojim savetnicima i pomoćnicima. Po pričama, neki od njih bili su i njeni ljubavnici. Zgrade muzeja su identične, a iza njih se nalazi staro Sajmište, danas pretvoreno u galerije i koncertni prostor. Sledeća zgrada iza ćoška je Parlament. Ispred njega boginja Atina visoka pet metara čuva plovne puteve reka, tadašnjih glavnih saobraćajnica Austrougarskog carstva.
Najveći park duž Ringa je Volksgarten – narodni park, između dvorca Hofburg i Burgteatra. Najpoznatija građevina u parku je Hram Tezej (Theseus), replika atinskog hrama iz 5. veka, koji je nastao 1820. godine. Park je i danas vrlo posećen, uvek pažljivo uređen zasadima cveća i egzotičnih biljaka. Pored parka je Burgteater, narodno pozorište, koje je od samog početka svog rada imalo vodeću ulogu u određivanju pravaca razvoja pozorišta u zemljama nemačkog govornog područja. S druge strane ulice uzdiže se bečka Gradska većnica. Fridrih Šmit (Friedrich Schmidt), koji je bio arhitekta Kelnske katedrale, projektovao je i ovu, najvažniju građevinu grada Beča. Izgrađena u neogotskom stilu s dva tornja, oba visoka po 109 metara, i danas je najprodavanija gradska razglednica, simbol Beča. Zgrada je i danas sedište gradonačelnika; tu se nalaze i Gradska biblioteka i Arhiv grada. Ispred nje je Rathauspark (Rathauspark), mali, ali vrlo omiljen među Bečlijama i turistima. Veliki broj fontana i spomenika podseća na slavnu prošlost monarhije. U njemu se organizuju razne manifestacije. Dve najpoznatije su božićni sajam i letnji festival filmova na otvorenom uz mnoštvo štandova koji nude specijalitete iz celog sveta. Pored parka s iste strane je zgrada Rektorata Bečkog univerziteta.
Crkva Votiv (Votiv kirche) po mnogima je najlepša bečka crkva. Njena gradnja počela je 1855. a završena je 22 godine kasnije. Neogotska građevina označila je početak građevinske ekspanzije spoljašnjih kvartova. Gradnju je pomogao Ferdinand Maksimilijan, koji je kasnije postao car Meksika. Crkva se nalazi na trgu Schottentor, iza kojeg u produžetku Ring postaje poslovna zona. Pored Berze, tu su i sedišta nekih banaka. Tako se stiže do Dunavskog kanala, koji turisti često zamenjuju za reku Dunav, ali ona se nalazi nekoliko kilometara istočnije od središta grada. U njega se kod bioskopa Uranija uliva rečica Vin (Wien), po kojoj je grad i dobio ime. Pored tih poznatih građevina, na Ringu je i nekoliko dobrih hotela. Pre svega, tu su hotel Imperijal, koji spada među najbolje hotele sveta, zatim hotel Ana, novouređeni ekstravagantni Le Meridijen, a zatim i Hilton plaza. Kod hotela Ana je i ekskluzivni trgovački centar Ringštrase (Ringstrasse) galerija. Ring je danas brza saobraćajnica i izgubio je mnogo od šarma iz doba monarhije, ali sigurno je i dalje jedna od najlepših ulica sveta.
Koristan link
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.