Gde se sakriti ako izbije nuklearni rat? (video)
Nedavna smrt Fidela Kastra, čoveka koga povezujemo sa nuklearnom pretnjom i Kubanskom krizom, podsetila je koliko se svet promenio od kraja Hladnog rata. UN-ova studija pokazuje da je broj ubistava u Evropi, Americi i Aziji poslednjih 15 godina u padu, a u poređenju sa onima koji su se vodili u 20. veka, današnji ratovi odnose daleko manje života. Čak se ni strahote na Bliskom istoku ne mogu uporediti sa genocidnim poduhvatima Staljina, Maoa ili Hitlera.
Ukratko, uprkos strašnim sukobima koji se i dalje vode, period u kom živimo je najmirniji u istoriji ljudskog roda. Bunkeri su pretvoreni u noćne klubove, civilna odbrana postala je kuriozitet, a pet zemalja koje su činile „nuklearni klub“ uspešno se drže međunarodnih ugovora koji zabranjuju izradu i testiranje nuklearnog oružja.
U poslednje vreme, klima se malo promenila. Severna Koreja odradila je seriju testova, što je Veće sigurnosti Ujedinjenih naroda navelo da reaguje i zapreti sankcijama što bi moglo imati velike posledice. Iako je većina članova UN-a glasala za zabranu nuklearnog oružja, ne zanemaruje se tenzija između NATO-a i Rusije, nasilje između Indije i Pakistana i nove geopolitičke scenarije koji nisu postojali u vreme Hladnog rata.
Bivši američki ministar odbrane Vilijam Peri tvrdi da je mogućnost nuklearnog sukoba danas daleko veća nego sedamdesetih i osamdesetih. Izbor Donalda Trampa, koga čak i vojska opisuje kao osobu koju je lako isprovocirati i nekog sklonog ispadima, kod mnogih je dodatno pobudio strah od nuklearnog rata. Tim više jer će uskoro postati nadležan za 7000 nuklearnih bojevih glava. Da li smo bliže nuklearnoj katastrofi?
Gardijan se pozabavio ovom temom i pokušao da otkrije šta bi se dogodilo u slučaju nuklearnog rata.
Otkad su Amerikanci bacili bombe na Hirošimu i Nagasaki, bilo šta povezano sa bilo čim nuklearnim imalo je posebnu političku moć dok je atomsko oružje postalo tabu. Kad je britanska vlada u 2002. objavila dokumente kako bi opravdali nezakonitu invaziju na Irak, jedna od važnijih tačaka bila je opasnost potencijalnog nuklearnog oružja. Naravno, oružja nije bilo, ali i sam spomen atomske bombe izazvao je dovoljno snažnu reakciju. Iako i ostala oružja mogu biti podjednako opasna, „atomska bomba“ ima stigmu koje ni jedno drugo oružje nema. Čak ni bojni otrovi koji nose stigmu još od Prvog svetskog rata i koji su korišćeni protiv civila u Siriji nisu izazvali toliko burne reakcije, a teško je poverovati da bi Obama tako mlako reagovalo da se radilo nuklearnom oružjju.
Gardijan je odlučio da simulira nuklearnu apokalipsu kako bi pronašao sigurna mesta, a izabrali su scenario koji se odvija 20. januara 2017., na dan Trampove inauguracije. U obzir su uzeli trenutni raspored oružja u deset zemalja koje sa takvim oružjem raspolažu i u obzir uzeli verovatnost konflikta i vremenske prilike kako bi dobili što verniju sliku onoga što bi se dogodilo.
Gde se sakriti?
Prema njihovom predviđanju najsigurnije mesto bio bi Antarktik. Ne samo da je kilometrima udaljen od civilizacije već je i prema sporazumu iz 1959. izabran kao mesto mirnog istraživanja. Tamo niko ne živi, a ne zaboravimo ni misiju „Project Iceworm“ tokom koje je izgrađena antarktička podzemna nuklearna baza, koja je danas napuštena rupa prepuna toksičnog otpada.
Druga opcija su Uskršnja ostrva, hiljade kilometara udaljeni od Južne Amerike. Dok ste tamo, možete proučiti misteriozne kipove koje su podigli drevni Polinežani, koji su posekli drveće kako bi pomakli kamene figure. Ova deforestacija pretvorila je ovo ostrvo u ekološku ruševinu, a to ga čini savršenim mestom da razmišljate o sposobnosti čoveka da kroz uništenje okoline uništi i sebe samog.
Tu je još i arhipelag Kiribati ili Maršalova ostrva. Iako se danas radi o tropskim plažama okruženim predivnim okeanom, nekad davno bilo je to mesto gde su se odvijala nuklearna testiranja i upravo je zato zanimljivo da su u današnje vreme među najsigurnijim mestima u slučaju nuklearnog rata.
I dok je ovaj Gardijanov eksperiment pokazao gde bi se bilo dobro sakriti u slučaju nuklearnog rata, radi se o prilično navučenom scenariju koji teško da će se ikada dogoditi. U isto vreme postoji i stvarna opasnost, zagađenost i klimatske promene koje menjaju našu planetu iz dana u dan, prenosi Index.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.