Gothic grmi

Kada se pojavi nova igra, igrači joj uglavnom pristupe na jedan od dva „globalna“ načina. Prvi joj se neizmerno raduju zato što će je završiti pre svih ostalih, pobediti sve druge (ako je za više igrača), a drugi zato što će ponovo imati nekoliko onih specijalnih momenata (koji mogu trajati i danima) kada će se moći uživeti u drugačijeg sebe, drugačiji svet – jednostavno i ukratko – kada će iskusiti nešto novo što je možda kvalitativno drugačije od svega postojećeg ili dostupnog sada i ovde. Kada se ta dva pristupa iskombinuju (profesionalno-igrački i romantizirano-maštoviti), tj. kada vas neka igra primora svojim kvalitetom da joj pristupite na oba načina, onda ona zaslužuje naziv Giga-Razbija-Mega-….-Igre. Zvaćemo je skraćeno GRMI.

GOTHIC je GRMI. Jedinstvenost cele igre već u startu se ogleda u njenoj uvodnoj priči. Kraljeva vojska ratuje protiv Orkova, a usled nedostataka resursa dolazi do obaveznog povećanja potražnje nedobrovoljne radne snage, tako da Kralj, u svojoj mudrosti, nalaže da svi osuđenici moraju raditi u rudnicima. Međutim, kako se to nikom od „prinudno zaposlenih“ ne sviđa – oni beže glavom bez obzira. To je do te mere naljutilo Kralja da je naredio dvanaestorici najjačih magova u kraljevstvu (i to šestorici iz reda Vode i šestorici iz reda Vatre) da rudarsku koloniju Khorinis ograde titanskom magičnom barijerom, koja neće dopuštati nikome da beži odatle – dok će ulazak biti moguć. Magovi kao magovi, izvrše zadatak – ali načine barijeru prevelikom, obuhvatajući i sebe i nedužne ljude njom. Vi bivate ubačeni unutar barijere, trenutak nakon što vam jedan mag doda poruku za svoje kolege unutra.

A unutra postoje tri kampa. U jednom su magovi koji mozgaju (i ne samo mozgaju) kako da sruše, ponište svoje (ne)delo. U drugom su lopovi i ratnici (možda bolje reći ubice i siledžije), a u trećem grupa fanatika koja se moli svom božanstvu Spavaču da ih oslobodi. Naravno – trebaće vam dosta vremena da shvatite uopšte kako stvari stoje.

Dalje, dolazimo do bitnijih stvari koje čine igrivost odličnom. Teren je ogroman, i uvek se po njemu neko/nešto kreće. Karakteristike Vašeg lika menjaće se u zavisnosti od toga kako se prema kome ophodite, tj. koje stvari učite od koga. Proces komunikacije se odvija po principu račvanja dijaloga, a likovi se bune ako ih previše puta pitate jednu te isti stvar (konačno!). Naravno, postoji i alternativni način komunikacije – šakom u glavu. No, tu pripazite, barem u startu, jer niste baš od brega odvaljeni. Vaši sapatnici neće samo stajati u jednom mestu već će se ponašati shodno svom radnom danu (konačno!), a usput će i različitim facijalnim ekspresijama reagovati na Vas – u zavisnosti od Vašeg ugleda. I još jedna bitna stvar: uđete li nekom u kuću i on Vas uhvati, prvo će Vas zamoliti da odete, a onda i isterati (konačno!).

Korišćenje predmeta je izuzetno lako – USE taster vrši sve što treba, uključujući i tabanje. Postoji dnevnik u kojem su zabeležene sve bitnije informacije – da ih ne biste držali u glavi. Atmosfera je odlična, boje do sada neviđene (naročito povremene eksplozije boja usled pokušaja proboja barijere od strane magova).

Da, najavljuje se i nastavak 🙂

Uffffff….. Eto, to je to. Ukratko.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.