Silent Hunter 5: Battle of the Atlantic (2)
Neizvesno je da li će uopšte biti naredne verzije ove igre pošto je ova razočaranje. Pored trčanja po podmornici, možete i komunicirati s članovima posade, kako su i navikli ljubitelji RPG-a. Te interakcije su uglavnom trivijalne i isprazne, kako vam, opet, mogu reći okoreli RPG-ovci. Jedan bi pričao o svojoj ženi (kao da će ga se ona setiti ako joj se živ pojavi na vratima posle rata), drugi ima brata na Bizmarku (dirljivo), treći ima neki svoj dosadni problem ili opsesiju. Kao da je neko preneo u igru dosadnu ekipu iz škole ili kancelarije.
Shvatamo ideju da se postigne neki tobožnji realizam, ali u stvarnosti se postiže samo dosada i ponavljanje. Niko od fanatika prethodnih Silent Hunter-a nije se žalio na nedostatak komunikacije s članovima posade niti je to posebno priželjkivao u ovom nastavku, niti je takvo okruženje prijatno za svakodnevne zadatke. Naprotiv, ono po čemu su sve podmorničke simulacije bile poznate jeste kvalitetan sistem ubrzavanja vremena, dosadni delovi putovanja u patrolnu zonu prelaženi su u vremenskoj kompresiji faktora 4.000 ili čak 8.000. Ovde te dosadne delove možemo prekratiti pričom.
Negde u svom tom džumbusu RPG-a i FPS-a duboko je zatrpana i simulacija, ali kad do nje i dođete posle cele gnjavaže, možete uočiti da ni po čemu nije bolja od Silent Hunter-a 3, koji se takođe bavio nemačkim podmornicama. Ponudom je siromašnija a i neuporedivo lošija od Silent Hunter-a 4, najsjajnijeg dragulja iz ovog doskora predivnog serijala. Zbog interfejsa koji se oslanja na "stvarno" ljuljanje i razgovore s posadom, sama podmornica je znatno manje upotrebljiva nego ranije. Silent Hunter 5 ostavlja nas zbunjenim. Izmene koje su programeri pokušali da unesu u učaureni žanr pomorskih, podmorničkih, pa i svih simulacija uopšte, vrlo su hrabre.
Međutim, uz to su i uglavnom loše i promašene. Zbog čega se hrabrost i inovativnost nije manifestovala u nečem zanimljivijem? Primera radi, bilo bi izuzetno videti igru koja nudi kampanju s britanske, japanske ili čak i italijanske podmorničke strane ili podmornica iz perioda hladnog rata. Zašto ne? Prvi svetski rat? Zvuči zanimljivo. Možda simulacija nekog drugog borbenog plovila, razarača ili krstarice? Nažalost, ove zaista zanimljive mogućnosti za osvežavanje žanra su propuštene i išlo se na neku mešavinu FPS-a, RPG-a, kapetanskog simulatora, a sve zajedno izvedeno je polovično i s puno bagova. Naša preporuka je da zasad zaobiđete ovu igru. Sačekajte prva dva-tri patch-a, a dotad igrajte mnogo kvalitetnije Silent Hunter 3 (ako više volite Nemce) ili 4 (ako su vam draže američke podmornice).
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.