Majk Paton (ex-„Faith No More“) 15. juna u Beogradu

Neki dan me pita moj prijatelj Željko kad ću da napišem članak o Fejtima (čitaj – "Faith No More"). "Nikad!", odgovaram ja. "Pa zašto", začuđeno nastavlja on, "sećaš se koliko smo ih voleli?" "Eto, zato!", ne odstupam ja.
Čuj zašto?! Jesmo ih voleli. Puštali kosu, imali isti friz kao Majk, nosili bermude kao on. Celo društvo. Nije bilo žurke bez njih. Dolaskom Majka u bend, 1989. izbacuju treći po redu album – "The Real Thing". Baš negde u to vreme otvara se prvi alternativni CD klub "Mu Tai" u centru Beograda. Da, iznajmljivali smo diskove. A nismo imali gde da ih narežemo. Iskreno, nismo ni znali da to može. Presnimiš na kasetu i vratiš. CD plejer je bio skup kô đavo. Malo ko ga je imao. Ja sam bio jedan od srećnika. I, naravno, uzeo sam disk. Kasnije je ta moja kaseta postala suvo zlato. Nisam se odvajao od nje. Onda je došla 1991. Kreću protesti. A mi mladi, puni energije. Na isti način dolazim do živog albuma "Live at the Brixton Academy", izdatog te godine. I danas potpisujem – najbolji živi album svih vremena! "Falling to Pieces", "The Real Thing", "Epic", "War Pigs", "From out of Nowhere", "We Care a Lot", tim redom. Svaki skup, žurka, proslava. Dok zvučnici ne popucaju ili dok nas ne prekinu. Jedne godine, na proslavi mog rođendana, baš na poslednjoj pesmi u nizu, neko zvoni na vrata. Ja otvaram, sav znojav i zadihan, kad imam šta da vidim. Tri organa reda s pancirima, automatima i punom ratnom opremom. Javljeno im je da je bilo pucanja iz vatrenog oružja. Ma kakvo oružje! Komšija Vučko ih zvao. Ne podnosi čovek sve što nije "ćirilica" iz njegovog rodnog kraja. Ja ih uvedem unutra, ponudim pićem i kolačima, ispričamo se i oni odu. A ja još jače s Fejtima. Zvučnike sam spržio, al’ mi nije bilo žao. Tada smo se i zarekli da ćemo ih kad-tad gledati uživo.
Kasnije slede "Angel Dust" (1992), s velikim hitovima "Midlife Crisis", "A Small Victory" i "Easy", zatim "King for a Day… Fool for a Lifetime" (1995) s omiljenom Željkovom baladom "Evidence" i na kraju "Album of the Year" (1997). Zbog sankcija i ostalih muka nismo ni očekivali da će doći u Beograd. Kad su svirali u Budimpešti, Željko je bio u vojsci pa nismo otišli. Verovali smo da će biti još prilika. Moša! Godine 1998. su se raspali, a mi smo ostali u neverici i s neispunjenim zavetom.
A sad, nakon deset godina, čujem da će naša ikona iz mladosti, čovek u koga smo se kleli, pevač s jedinstvenim glasom i fantastičnim mogućnostima, Majk Paton, nastupati u Beogradu 15. juna u SKC-u s italijanskom grupom "Zu". Momci sviraju mešavinu hard-kora, panka i fri džeza. Kažu da će koncert trajati više od dva sata i da možemo očekivati svakakva iznenađenja u vidu starih i dobro nam poznatih hitova. A karta košta samo 1.800 dinara u pretprodaji, a na dan koncerta 2.000. Ma nema šanse. Neću da im oprostim to što su se raspali a da ih nismo videli uživo. Eto, zato neću ni ići na koncert! Kao što neću napisati ni članak.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.