U Srbiji se najviše pretražuje košarka

Leonid sa Rodosa je bio iznenađujuće tražen pojam na „Guglu” pošto je Majkl Felps izjednačio 2.168 godina star rekord grčkog atletičara po broju osvojenih medalja. Ovaj i drugi zanimljivi detalji na raspolaganju su korisnicima interneta pošto je najpopularniji pretraživač posvetio poseban odeljak sekcije „Trendovi” olimpijskim igrama. Na adresi google.com/trends/story/olympics posetioci mogu do detalja da se informišu o tome šta ljudi najviše zanima u Riju i koji su najpopularniji sportovi i sportisti.

Popularnost košarke u Americi nikoga ne iznenađuje, ali „Guglova” interaktivna mapa najpretraživanijih olimpijskih sportova, sastavljena na osnovu upita pred početak igara, otkrila je da je još mnogo zemalja opsednuto igrom između dva obruča. Jedna od njih je Srbija, a za ovaj sport najviše su se interesovali i stanovnici Španije, Grčke, Turske, Albanije, Crne Gore i BiH, Kine, Australije…

Poljake, Rumune, Bugare i Italijane prvenstveno je zanimala odbojka, a Francuska je u Evropi jedina zemlja koja je najviše pretraživala plivanje. Zanimljivo je da je Rusija, koja ima 371 medalju u raznim drugim letnjim olimpijskim sportovima, najviše pretraživala odbojku, možda zato što je njihov tim zbog navodnog skandala sa dopingom kasno dobio odobrenje da se takmiči.

Najpopularniji sportovi po pretragama globalno su tenis, košarka, rukomet, konjički sport, hokej na travi, odbojka, streličarstvo… Najtraženiji sportisti su džudista Tedi Rajner iz Francuske, Džastin Gatlin, atletičar iz SAD, njegova sunarodnica, teniserka Medison Kiz i plivač iz Mađarske, Tamaš Kendereši.

U pretragama iz Srbije, pored tipičnih pojmova kao što su rezultati, raspored i medalje, najveći rast poslednjih sedam dana beleži žensko pucanje iz pištolja i muško plivanje, a od sportistkinje Zorana Arunović i Bobana Veličković.

„Gugl” je posvetio veliku pažnju manifestaciji u Riju. Kada se na bilo kom jeziku u prozor za pretragu ukuca „Olimpijske igre 2016”, izlazi detaljan dnevni raspored takmičenja, tabela do tog trenutka osvojenih medalja, a potom su najaktuelnije vesti iz Rija na informativnim portalima.

Sada je detaljima obogatio sliku o tome šta svet zanima u vezi sa igrama. Na primer, šestog dana takmičenja porastao je broj upita o tome koja je razlika između kajaka i kanua, a četvrtog su se gledaoci interesovali zašto plivači nose dve kapice. Dok su se odvijale konjičke trke, porastao je broj pretraga s pojmom „jahanje u mojoj blizini”. Trećeg dana igara Švajcarci su više nego bilo koji drugi narod na svetu pretraživali odbojku na pesku. Prvog dana svet je bio zainteresovan za prvi izbeglički tim na igrama, a časovi sambe tražili su se pet puta više nego časovi baleta.

Olimpijski trendovi mogu da pomognu i medijskim kućama da bolje shvate šta kod publike izaziva najveće interesovanje. To su mnogi iskoristili, pa su neke medijske kuće istražile i rešile misteriju zašto plivači nose dve kapice. Razlozi su naime stabilnost i brzina. Između donje kape od lateksa i gornje od silikona fiksirane su naočare. Takođe, gornja pokriva nabore na lateksu koji bolje prianja uz glavu, ali nabori usporavaju plivača u sportu u kom je svaka stotinka dragocena.

Medijsko pokrivanje je ovog puta znatno drugačije u odnosu na prethodne olimpijske igre. Proizvedeno je mnogo sati sadržaja koji može da se posmatra preko naočara za virtuelnu realnost, tako da gledalac stiče utisak da je direktno na tribinama događaja, a „Tviter” i „Fejsbuk” su posvetili posebne sekcije takmičenjima i pratećim događajima u Riju.

(J. J. K., Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.