Brzo shvatanje kao hendikep

Uobičajeno je mišljenje da vam u životu može biti od velike pomoći ako brzo shvatate stvari. Može, ali vam to, takođe, može postati i neka vrsta hendikepa, delom u komunikaciji s ljudima, a delom kada se nađete u situaciji da nešto ipak ne shvatite iz prve.
U komunikaciji, problem može da bude nestrpljenje. Vi brzo shvatate, uglavnom vam nije potrebno mnogo objašnjavanja, i onda nije tako teško postati nestrpljiv s ljudima kojima je potrebno objasniti više, bilo zato što ne "kapiraju" brzo kao i vi, bilo zato što se radi o oblasti koja im je znatno manje poznata nego vama, pa su dodatna objašnjenja i, neretko, sporije objašnjavanje dok pokušavaju da usvoje nove pojmove i koncepte neophodni. Naravno, inteligentna osoba je u stanju da shvati ograničenja drugih i da nauči da im se prilagodi, samo je pitanje hoće li imati strpljenja za to i da li će želeti komnikaciju u kojoj dobar deo vremena mora prilično da usporava zbog drugih.
Pored toga, ma koliko neko bio inteligentan, naići će na nešto što ne shvati iz prve, što nije u stanju da lako i brzo nauči. I to može da se pokaže kao priličan problem, jer ta "brzoshvatajuća" osoba nije navikla na to da mora da uloži rad, ili čak i pozamašnu količinu rada, u usvajanje novih pojmova, novih znanja, u razumevanje nečega. Dodatni problem predstavlja to što je navikla da sebe vidi kao osobu koja sve brzo shvati – da li je to naprasno "oglupavela", kad nešto ne može da razume iz prve? Ono što mlade, inteligentne osobe koje se prvi put suoče s takvom situacijom neretko urade jeste da odustanu, zaključe da su "glupi za to", da to nije za njih. Pogrešan zaključak, mogli bi sigurno i to da savladaju, samo što bi prihvatanje te činjenice značilo ne samo rad koji nisu navikli da obavljaju već i modifikovanje kompletne slike o sebi.
Pa dobro, mogao bi neko da kaže, nisu to nesavladivi problemi. Tačno, nisu. Mnogi koji se nađu u takvoj situaciji će se vremenom prilagoditi, naučiće da je sasvim u redu ako im je potrebno vreme da nešto razumeju, da nauče, da je sasvim normalno da im ne ide sve od prve, i da to što im ne ide sada ne znači da im nikad neće ići, samo ako se dovoljno potrude i ne odustanu (ako smatraju da se radi o nečemu što je vredno truda). Međutim, bude i onih koji su toliko vezani za predstavu o samom sebi kao o osobi koja sve smesta shvata (što je u startu pogrešna predstava, nema nikog ko ama baš sve može da razume iz prve i da nauči u neverovatno kratkom roku), da nisu u stanju da modifikuju tu predstavu, odnosno, odbijaju da to makar pokušaju. I onda dobijete osobe kakve svako od nas sretne pre ili kasnije – znate da su jako inteligentne, i nije vam jasno zašto s tom inteligencijom nisu u životu postigle mnogo više (a ne radi se o tome da su stvarno zadovoljne svojim postignućima i da zaista ne žele više od onoga što su ostvarile).
Nekada, zaista, deluje kao da je, dugoročno posmatrano, bolje da vam stvari ne idu brzo i lako, jer makar u startu naučite da se morate potruditi oko onog što želite, i da je sasvim u redu što vam ne ide sve brzo ni lako.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.