Ne biti stalno dostupan nakon radnog vremena

Moderna tehnologija omogućava mnogo toga, između ostalog i konstantnu komunikaciju s mnogim ljudima (putem mobilnih telefona, mejlova, pejdžera i slično). To je super onda kada je neophodno, ali ume da bude izluđujuće ako vas stalno zivkaju i onda kada nije neophodno, nego, eto, očekuju da ste im dostupni. Rešenje je da odbijete da budete na raspolaganju svima u svakom trenutku.
Postoje osobe kojima ćete želeti da budete uvek dostupni, kao što su vaša deca, partner, još poneka bliska osoba, a još i više ćete želeti da im budete stalno dostupni ako znate da imaju neki problem (bolesni su, na primer), pa može nešto hitno da im zatreba od vas. Što se posla tiče, ima profesija u kojima je dobro biti stalno dostupan jer ste zaduženi za spasavanje života, na ovaj ili onaj način, ali kad se ne radi o kritičnim situacijama, zaista nema razloga da vas svaki čas "cimaju". Nažalost, neće svi saradnici u svakoj profesiji to poštovati.
Rezultat? Nađete se u situaciji da, iako vam je radno vreme završeno i više niste u kancelariji, svaki čas vas neko zivka jer, eto, ne može nešto da obavi bez vas (zapravo bi mogao, nego mu/joj je lakše da to svali na vas). Ili vas neko od saradnika zivka zato da bi vam, manje-više, kukao na svoj nezgodan položaj i na pretrpanost poslom koji ne zna kako da završi na vreme (ne možete da pomognete toj osobi, to znate i vi i, u suštini, ona, ali želi da malo kuka o tome – i tako nekoliko puta u toku večeri, ne dopuštajući tako ni vama da se opustite i odmorite). A u stanju su i da vam kasno uveče šalju mejlove i traže da odmah odgovorite.
Kako se izboriti s takvom situacijom? Kako da vam se "radno vreme" ne rastegne na 24 sata dnevno, kad god neko odluči da vas "cimne"? Zavisi od specifične situacije šta tačno uraditi, ali evo nekih opštih pravila. Ograničite sebi broj puta koliko ćete nakon povratka kući proveriti mejl (recimo, jednom u toku večeri), i osim ako se radi o nečemu na šta se zaista mora odgovoriti odmah (ili odgovarate odmah, ili propada jako vredan posao, a vi ćete za to biti krive), odgovor ostavite za sutra, kad ponovo budete na poslu.
Ako vas često (nepotrebno) zivkaju telefonom, razmislite o dva broja, jednom za porodicu i prijatelje, a drugom za posao – i onaj za posao isključite nakon radnog vremena; ionako ćete, kad ga ponovo uključite, dobiti spisak propuštenih poziva i moći da proverite o čemu se radilo, naravno, sledećeg dana, kad ponovo budete na poslu. Onda kada to nije moguće, jer se može desiti da dobijete poziv na koji se zaista mora brzo odgovoriti, ostavite uključen telefon, ali na vibraciji, i odredite koliko ćete puta nakon radnog vremena da proverite ko vas je sve zvao, i onda odgovorite na ono na šta treba brzo da se odgovori (zaista se retko dešava da na poziv morate da odgovorite smesta, tako da bi dve-tri provere u toku večeri trebalo da budu dovoljne).
Ne zaboravite: to što imate posao ne znači da ne smete imati i privatan život, kao ni da su vam ukinuti pravo na odmor i opuštanje. Nažalost, ljudi i često nemaju obzira prema tuđim potrebama, tako da ćete za svoj odmor i opuštanje nekada morati da se izborite – time što ćete odbiti da budete "na izvol’te".

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.