Svi naši strahovi

Strah je primarna emocija koja nastaje usled opažanja ili očekivanja stvarne ili zamišljene opasnosti, ili ozbiljne pretnje. To je urođena, genetički programirana reakcija na preteći ili bolan stimulus.

Na fiziološkom planu, ispoljava se u ubrzanom radu srca, porastu tonusa mišića, povišenom krvnom pritisku, povećanom lučenju adrenalina, ubrzanom disanju, sušenju usta itd.

Na planu ponašanja, manifestuje se karakterističnim držanjem tela koje je biološki svrsishodna signalna reakcija na opasnost.

Strah je osećaj depersonalizacije i urušavanja sopstvene ličnosti. Pripada delateljnom delu čovekovog duha.
Urođeni, genetski „dobijeni“ su samo strah od buke i od gubitka tla pod nogama, odnosno „propadanja“.
Svi ostali strahovi su stečeni.
Ne postoji osoba koja se nikada nije suočila sa strahom. 

Strah je emocija koja nastaje kad nam se u većini slučajeva nešto što je u potpunosti nestvarno čini stvarnim. Pošto strah zadaje brojne simptome koji nam onemogućavaju normalan život, moramo da naučimo kako da se prema njemu postavimo.

Strah je emocija koja nas izbacuje iz naše zone komfornosti. Upravo iz tog razloga nam strah stvara toliko jaku nelagodu dok ga iskušavamo.

Da bismo mogli adekvatno da se suočimo sa strahom, bitno je da saznamo zašto nam se određeni strah pojavljuje. Kada znamo uzrok svojih strahova, tada umanjujemo njihovu vrednost odnosno slabimo ih.
U većini slučajeva sve emocije koje iskušavamo imaju psihološku osnovu, pa tako i strah.

Da bismo određenu emociju mogli da nadvladamo, u ovom slučaju, potrebno je pozabaviti se psihološkim uzrocima naše reakcije.
Strah je emocija koja nas zaustavlja u našim akcijama. Ako joj dopustimo da to i učini, samo je jačamo. Umesto toga, mnogo je bolja opcija suočiti se sa strahom, dopustiti sebi da prođemo kroz njega nastavljajući da radimo ono u čemu nas isti sprečava. Kvalitet našeg života jako je duboko povezan sa emocijama koje imamo u sebi i sa kojima provodimo dane. Izbor je na nama koju emociju ćemo svakog dana odabrati kao prioritetnu.

Što bolje emocionalno stojimo, to ćemo postići veće uspehe u životu. Bilo da se radi o osećaju ljubavi, entuzijazma, slobode, zadovoljstva, mira, radosti ili nekom drugom osećaju, ako smo konstantno u njemu on će nam omogućiti brže i lakše pomake. A strah je emocija koja čini upravo suprotno.
Sve na šta smo fokusirani  raste.

Ako nam je fokus sve vreme na strahovima, tada će oni postajati sve veći i jači.

U protivnom, ako usmerimo svoj fokus na stvari koje u životu želimo da postignemo, strah će za nas predstavljati samo jednu malu stepenicu koju trebamo preći kako bismo došli do onoga čemu težimo.

Kako ćemo doživeti određenu situaciju, zavisi od toga koliko smo vešti u upravljanju svojim fokusom i emotivnim stanjima. Uvek imamo izbor fokusirati se na ovo ili ono i biti u ovom ili onom stanju. Pitanje je samo šta odaberemo i koliko smo svesni izbora koje imamo. Svaka situacija koju proživljavamo ima svoje dobre, pozitivne i poželjne strane.
Strah nastaje pod uticajem misli koje ga probude. Kada se nađemo u situaciji koja nas zastrašuje, upravo su naše misli te koje su odgovorne za emociju straha koja usledi za nekoliko sekundi. Umesto da mislimo da će se nešto loše dogoditi, bolji je izbor da usmerimo svoj fokus na nešto pozitivnije. Na taj način ne dopuštamo strahu da nas blokira i upravljamo situacijama u kojima se nalazimo.
Upravljanje sopstvenim mislima traži dosta vežbe.
Što se više budemo trudili da probudimo našu komfornu zonu dopuštajući da prođemo kroz strahove koje imamo, to ćemo imati više vere u život i ono što nam on donosi.
Verovatno da nema osobe koja nema manji ili veći strah od raznih stvari, bilo da je u pitanju neki od najčešćih kao što su visina, javni nastup, pauci, zatvoren prostor…

Evo liste neke od najneobičnijih fobija:

Agirofobija – strah od prelaska ulice
Malo kompleksnija nego što zvuči, agirofobija mnogo otežava život onome ko od nje pati, jer ti ljudi ne smeju da pređu ulicu, boje se autoputeva i drugih saobraćajnica.
Kada pomislite koliko puta dnevno pređete ulicu, kolima ili peške, shvatićete koliko je ovim ljudima teško da normalno funkcionišu.

Mageirokofobija – strah od kuvanja
Iako je možda neki koriste kao izgovor za lenjost, ova vrsta fobije zaista postoji.
ako nije mnogo rasporstranjena, može u velikoj meri da onesposobi čoveka, jer uključuje svaki vid spremanja hrane i pića.

Pediofobija – strah od lutaka
Verovatno svako može da se seti nekih strašnih lutaka od koje im podilaze žmarci, ali ova fobija predstavlja iracionalni strah od svih lutaka, koji oni obrazlažu time što ih smatraju „lažnim predstavljanjem živih bića“, pa ih tako užasavaju i lutke u izlozima, roboti i slično.

Deipnofobija – strah od razgovora za večerom
Da, razgovori za večerom ponekad mogu da budu čudni i neprijatni, ali oni koji pate od deipnofobije su prestravljeni ovom idejom i trude se da ih izbegavaju.

Eisoptrofobija – strah od ogledala
Ova vrsta fobije se poprilično zasniva na sujeverju, jer se veruje da će ih gledanje u ogledalo povezati sa natprirodnim silama unutar stakla.
Užasavaju ih i polomljena ogledala i javlja se preterana anksioznost.

Demonofobija – strah od demona
Konstantan strah od zlih i natprirodnih sila za koje fobična osoba veruje da postoje i slobodno tumaraju svetom kako bi nekom naudili – tako izgleda život onih koji pate od deomonofobije.
I sam razgovor o demonima ih uznemirava, kao i boravak u mračnoj kući, pa i gledanje filmova na tu temu.

Arahibutirofobija – strah od lepljenja putera od kikirikija za nepca
Ova vrste fobije je poprilično neobična i iako na našem podneblju kikiriki od putera nije toliko u upotrebi, na Zapadu je doručak skoro nezamisliv bez njega.

Katisofobija – strah od sedenja
Inicijator ovog poremećaja može biti težak slučaj hemoroida, ali u nekim ozbiljnijim slučajevima to može biti i preživljena trauma povezana sa sedenjem na oštrim predmetima.
Ponekad se strah od sedenja može povezati i sa nekom kaznom tokom školskih dana ili to može biti povezano sa strahom od sedenja pred elitom i uticajnim ljudima. Ovu fobiju karakterišu znojenje, teško i kratko disanje i anksioznost.

Fobofobija – strah od fobije
Malo komleksniji vid straha od razvijanja neke od fobija. Iako zvuči neobično i pomalo kao beskonačan krug jer samim strahom se već dobija fobija, ipak je zavedena zvanično.

Ablutofobija – strah od kupanja
Možda ćete pomisliti da većina ljudi u gradskom prevozu pati od ovog vida iracionalnog straha, ali obično je imaju deca i uz pomoć roditelja je prevazilaze, tako da je veoma retka kod odraslih.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.