najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Bezgrešno začeće (II deo)

Primenjeni postupak je odranije poznat, i naziva se partenogeneza. Reč je o procesu u kome embrion nastaje bez začeća, tj. bez spajanja muške i ženske polne ćelije. Ovakva pojava nije nimalo neobična: ona se sreće kod mnogih nižih oblika života, između ostalih i kod pčela i mrava.

Partenogenezom kod ovih vrsta nastaju muške jedinke, a oplodnjom jajne ćelije ženske (radilice i matice). Proces podrazumeva deobu jajne ćelije koja još uvek nije zrela: sazrela jajna ćelija ima duplo manje hromozoma, ali u ranijoj fazi ima hromozoma kao i bilo koja druga ćelija u organizmu. Da bi do oplodnje došlo, taj broj mora da bude prepolovljen.

Kod viših oblika života, nove jedinke (embrioni) ne mogu da nastanu ovakvim procesom. Ranijih godina, bilo je ekperimenata u kojima je partenogeneza veštački izazivana kod žaba i zmija, ali se tako nešto obično završavalo abnormalnostima u razvoju embriona. Ovakav postupak, makar zvanično, nikada nije pokušan kod ljudi, tako da je kloniranje izvedeno u laboratorijama kompanije Advanced Cell Technology ne samo prvo već i prvi primer primene partenogeneze kod ljudske vrste.

Naučnici iz američke biotehnološke kompanije koristili su jajne ćelije žena dobrovoljaca, u dobu između 24 i 32 godine, pri čemu su sve one rodile najmanje po jedno dete. Partenogeneza, tj. deoba 22 nezrele jajne ćelije, izazvana je hemijskim sredstvima, a od tog broja je kod 6 ćelija postupak uspeo – počelo je formiranje embriona. Ovom uspehu, koji se desio 13. oktobra, prethodilo je više neuspešnih pokušaja.

Da bi dobili klonirani embrion, naučnici iz Advanced Cell Technology su prvo pokušali da primene tehniku kojom je dobijena i ovca Doli: iz jajne ćelije su odstranili genetski materijal, a zatim uneli u nju jedro iz ćelije izdvojene iz kože. Ovako nešto nije dalo rezultata.

Zatim je na 71 jajnoj ćeliji primenjena tzv. „havajska metoda“ (dobila ime po Havajskom univerzitetu, na kome je i prvi put primenjena, a njome su dobijeni prvi klonirani miševi), koja se vrlo malo razlikuje od postupka koji je rezultovao rođenjem ovce Doli: jajna ćelija se takođe „čisti“ od genetskog materijala, ali se genetski materijal kojim će biti izmenjena izdvaja iz posebne vrste ćelija koje obavijaju jajnu ćeliju u procesu sazrevanja u jajnicima. Na ovaj način je izmenjena 71 ćelija i, tvrdi tim Advanced Cell Technology, postignut je uspeh u tri slučaja. Ipak, ovako nešto nije potvrđeno, pa se tek kloniranje upotrebom partenogeneze smatra prvim uspešnim.

Na ovaj način se dobija klon majke, bez „primesa“ druge osobe, pa su, ističu naučnici, ovakve embrionske ćelije idealne za upotrebu u lečenju žene od čije jajne ćelije su nastale. Implantacija ovakvih ćelija ne bi izazvala negativnu reakciju imunog sistema, i ne bi dolazilo do odbacivanja tkiva koje bi klonirane embrionske ćelije stvarale u organizmu.

Takođe, za mnoge je partenogeneza mnogo manje etički problematična od kloniranja, koje uključuje i genetski materijal druge osobe. Ipak, protivnici kloniranja smatraju da i nema neke razlike, i da se suštinski ovakvo kloniranje, po svojim posledicama, ne razlikuje od nekih drugih metoda. U svakom slučaju, naučnici širom sveta slažu se da je vest o primeni partenogeneze još senzacionalnija od same vesti o prvom uspešnom kloniranju.

Ovako dobijene embrionske ćelije idealne su za medicinski tretman žene od čije su jajne ćelije nastale. Postavlja se pitanje kako napraviti idealne ćelije koje bi se primenjivale kod lečenja muškaraca? Teorijski je moguće, tvrdi tim iz Advanced Cell Technology, da se jajna ćelija „isprazni“, a da se zatim u nju implantiraju dva jedra iz spermatozoida: na ovaj način bi bio dobijen klon muškarca. Ipak, ovako nešto nije potvrđeno u praksi.

Srodne teme:

  • Prvi klonirani ljudski embrion
  • Mogu li muškarci da imaju bebu?
  • Može li žena da oplodi samu sebe?
  • Napišite komentar

    Najnovije iz rubrike