Dizajnirano potomstvo

Modifikacija ljudskih gena koja utiče na buduće generacije još uvek nije sigurna i dovoljno proučena, zaključak je najveće asocijacije naučnika, Američkog udruženja za progres u nauci (AAAS). Radna grupa ove asocijacije je zaključila da su postignuti veliki uspesi u genskoj terapiji, ali samo na genima koji se ne nasleđuju. Izmena naslednih gena još nije proučena, niti je poznato kakve tačno efekte može da proizvede. Takvi zahvati bi mogli da dovedu do novih genetskih problema koje bi deca nasleđivala.

Izveštaj ove grupe pokreće i čitav niz medicinskih, moralnih i religioznih pitanja. Genetski inženjering može da dovede do sasvim novog stava prema ljudskoj vrsti, do promene prirode reprodukcije i odnosa roditelj-dete. Ipak, postupak genske terapije ne treba u potpunosti odbaciti, tvrde predstavnici roditelja koji ukazuju na činjenicu da bi buduće mame i tate sigurno voleli da izbegnu pojavu naslednih bolesti kod svoje dece.

Trenutni pokušaji genskih terapija se ograničavaju na izmenu gena koji nisu nasledni i pokušaje izlečenja kod dece koja pate od opasnog poremećaja imunološkog sistema SCID (Severe Combined Immunodeficiencu). Nedavno, su naučnici objavili prve uspešne rezultate na ovom polju. S druge strane, istraživanja koja se sprovode na životinjama ukazuju da je u teoriji moguće modifikovati gene u spermi ili jajnim ćelijama i na taj način „osloboditi“ porodice od naslednih bolesti.

Novo zanimanje – dizajn dece?

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.