Energija budućnosti

Naučnici sa Univerziteta u Geteborgu u Švedskoj uspeli su da stvore materiju koja je 100.000 puta teža od vode i gušća od one koja se nalazi u središtu Sunca, a nadaju se da bi u budućnosti mogla da postane čist i održiv izvor energije. Zamislite kocku materije čija je osnova 10 cm, a težina čak 130 tona. Ovakva materija, ultragusti deuterijum, stvorena je (zasad u mikroskopskim količinama) u laboratoriji u Geteborgu. Nova merenja pokazala su da je udaljenost između atoma te materije znatno manja nego u običnoj materiji. Profesor na Odeljenju za hemiju, Lif Holmlid (Leif Holmlid), veruje da je to važan korak ka komercijalnoj upotrebi gustog deuterijuma.
Nova materija stvara se iz teškog vodonika poznatog kao deuterijum i zato je nazvana ultragusti deuterijum. Veruje se da ima važnu ulogu u nastanku zvezda i da ga ima na gigantskim planetama, kao što je Jupiter. Profesor Holmlid ističe da bi se on mogao koristiti u laserskoj nuklearnoj fuziji. "Moćnim laserima koji deluju na jezgra deuterijuma moguće je izazvati nuklearnu fuziju koja oslobađa ogromne količine energije".
Laserska tehnologija je i ranije testirana na smrznutom deuterijumu, međutim, dala je slabe rezultate. Ultragusti deuterijum je milion puta gušći od smrznutog, pa je u njemu znatno lakše izazvati proces fuzije. "Kada bismo mogli da proizvedemo velike količine ultragustog deuterijuma, proces fuzije mogao bi da postane izvor energije budućnosti", objasnio je Holmlid. "Takođe, verujemo da možemo da izazovemo fuziju tako da proizvodi samo helijum i vodonik, koji su potpuno bezopasni. Tako se nećemo morati baviti radioaktivnim tricijumom, koji bi se koristio u drugim budućim fuzionim reaktorima, što opet znači da će laserska fuzija, kako je mi zamišljamo, biti održivija i manje štetna za okolinu od metoda koje se trenutno razvijaju".
Deuterijum je stabilni neradioaktivni izotop vodonika čije se atomsko jezgro sastoji od protona i neutrona, za razliku od najčešće prisutnog izotopa vodonika, kojem se jezgro sastoji samo od protona. U velikim količinama nalazi se u vodi – na hiljadu atoma vodonika dolazi više od jednog atoma s jezgrom deuterijuma. Izotop se označava kao "2H" ili "D", a poznat je kao teški vodonik. Koristi se u konvencionalnim nuklearnim reaktorima u obliku teške vode (D2O), a verovatno će se koristiti kao gorivo u budućim fuzionim reaktorima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.