„Fejsbuk” optužen da cenzuriše objave o policijskoj brutalnosti

Još se nije slegla prašina oko cenzure fotografije devojčice iz Vijetnamskog rata na „Fejsbuku”, a ta društvena mreža našla se na udaru novih optužbi. Koalicija sastavljena od 70 grupa za ljudska prava uputila je pismo osnivaču i direktoru „Fejsbuka” u kojem traži da kompanija razjasni svoju politiku uklanjanja sadržaja. Aktivisti su naveli da je najveća onlajn društvena mreža više puta brisala objave u kojima se dokumentuju kršenja ljudskih prava. Posebno su izrazili zabrinutost za slučajeve brisanja postova na zahtev policije, preneo je „Gardijan”.

„Vaša kompanija sve više zauzima centralnu ulogu u medijskoj kontroli. Vesti ne samo da se dele na ’Fejsbuku’ nego se često tamo i objavljuju. Duboko smo zabrinuti zbog nedavnih slučajeva u kojima ste cenzurisali dokaze o kršenju ljudskih prava, posebno slučajeve policijskog nasilja”, obratili su se direktno Marku Zakerbergu.

Udruženja među kojima su Centar za medijsku pravdu i Boja promene ocenila su da „Fejsbuk” ima moralnu obavezu da zaštiti objave najranjivijih članova društva koji biraju ovu platformu da progovore o nepravdi.

„Kada mreža jednostrano na zahtev vlasti cenzuriše sadržaj koji svedoči o policijskoj brutalnosti, postavlja opasan presedan koji dodatno vređa i ućutkuje marginalizovane zajednice, posebno obojene”, navedeno je u pismu.

Pomenuti su primeri cenzurisanja glasova crnačkog pokreta u SAD i pojedinih palestinskih novinara, uz konstataciju da se izveštaji o cenzuri pojavljuju svake sedmice, potvrđujući da nije reč o pojedinačnom „iskakanju”, već širem problemu kompanijskih standarda.

Pismo je upućeno nedelju dana pošto je „Fejsbuk” najavio da će dozvoliti objavu sadržaja koji ima informativnu vrednost čak i kada krši njihove standarde. Do promene je došlo posle duge rasprave o čuvenoj fotografiji iz Vijetnamskog rata, poznatoj kao napalm devojčica, koja krši pravila o zabrani dečje golotinje.

U septembru je ona izbrisana sa naloga pisca Toma Egelanda i suspendovan mu je profil jer je devojčica koja beži od napalm bombe potpuno naga. Ista slika je cenzurisana i na nalogu švedskog lista „Aftenposten”, koji je pisao o slučaju. Novine su posle preko cele prve strane kritikovale „Fejsbuk”, a Zakerberga nazvale najmoćnijim urednikom na svetu. Na kraju se umešala i premijerka Erna Solber s komentarom da „’Fejsbuk’ uređuje istoriju”.

Reagujući na najavljenu promenu politike, urednik „Aftenpostena” je rekao da to nije dovoljno.

Iako američki džin interneta insistira na tome da je tehnološka, a ne medijska kompanija i da će se držati dalje od odlučivanja šta svet treba da čita, norveški urednik Espen Egil Hansen rekao je da „Fejsbuk” jeste medijska kompanija i to sa uticajem na globalne teme kakav do sada nije viđen.

„Kada donosite odluke koji sadržaj je vredan kao vest i značajan, onda radite isto što i ja: urednik ste medijske kompanije”, preneo je njegove reči Bi-Bi-Si.

Hansen je pozvao „Fejsbuk” da bude otvoreniji o svojoj politici, a svetske medijske kompanije da se više potrude da se povežu sa čitaocima.

Činijere Tutađinda iz Centra za medijsku pravdu izjavio je za „Gardijan” da „Fejsbuk” ide u pravcu da postane medijska kompanija i da to nosi određeni nivo odgovornosti.

„To nije samo platforma na kojoj se ljudi informišu nego sve više mesto na kom ljudi iznose podatke o kršenju ljudskih prava i objavljuju vesti”, upozorio je predstavnik ove američke nevladine organizacije.

(J. J. K., Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.