GNU/Linuks (2)

Do 1990. godine sistem GNU imao je proširiv uređivač teksta (Emaks), vrlo uspešnog optimizirajućeg prevodioca (kompajler) – GCC, kao i većinu osnovnih biblioteka i alatki jedne standardne Juniks distribucije. Glavna komponenta, koja je još uvek nedostajala, bilo je jezgro. U Manifestu GNU-a Ričard Stolman je pomenuo da "osnove jezgra postoje, ali nedostaje još osobina do emulacije Juniksa (unix)". On je mislio na TRIX, jezgro s udaljenim pozivom postupka (remote procedure call kernel), koje je razvijeno na MIT-u i čiji su autori odlučili da ga raspodeljuju besplatno (for free), a koji je bio kompatibilan sa verzijom 7 Juniksa. U decembru 1986. počeo je rad na prilagođavanju ovog jezgra. Međutim, razvojni tim je na kraju odlučio da je ono beskorisno kao početna tačka zato što se moglo pokrenuti jedino na "retkoj i skupoj 68000 platformi" ("an obscure, expensive 68000 box") i da bi ga zato trebalo portovati (prebaciti) na druge platforme pre nego što uopšte bude korišćeno. Do 1988. je umesto njega razmatran Max (Mach), jezgro sa slanjem poruka (message-passing kernel), koje je razvijano na Univerzitetu Karnegi Melon, mada je njegovo izdanje kao slobodnog softvera odloženo do 1990. godine, dok razvojni tim nije uklonio kod koji je bio vlasništvo ATT-a (AT&T).
Budući da je Mah obezbeđivao samo najniže funkcije jezgra, Projekat GNU je morao da razvije delove višeg nivoa jezgra, i to kao zbirku korisničkih programa. Ova zbirka je prvobitno trebalo da se zove Aliks (Alix), ali je kasnije razvijaču (developer) Majklu Bušnelu (Michael Bushnell) draže bilo ime Krdo (Hurd), pa je Aliks prvo pomereno za ime podsistema, a na kraju i potpuno izbačeno. Na kraju se razvoj Krda otegao zbog tehničkih sukoba i sukoba ličnosti.
Godine 1991. Linus Torvalds (Linus Torvalds) je napisao Juniks kompatibilno jezgro – Linuks. Mada to prvobitno nije bio slobodan softver, Torvalds je licencu promenio na GNU-ovu Opštu javnu licencu (General Public License). Godine 1992. Linuks su dalje razvijali razni programeri preko Interneta; 1992. je kombinovan sa GNU sistemom, što je za rezultat imalo potpuno funkcionalan slobodan operativni sistem. GNU sistem se najčešće sreće u ovom obliku, i obično se naziva "sistem GNU-a sa Linuksom" ili "distribucijom Linuksa". Od 2005. Krdo je u sporom razvoju, pa je sada zvanično jezgro GNU sistema. Postoji i projekat koji radi na portovanju GNU sistema na jezgra FreeBSD-a i NetBSD-a.
Linuks je pojam koji ima dvojako značenje. Koristi se da označi operativni sistem Linuks, koji spada u najpoznatije primere slobodnog softvera razvijanog putem otvorenog koda, ali i samo jezgro tog operativnog sistema. Linuks se kao pojam ranije odnosio samo na jezgro Linuksa, jer uz njega kao deo operativnog sistema najčešće dolazi mnoštvo biblioteka i alata iz Projekta GNU koji ne pripadaju projektu Linuks. U svakodnevnom govoru se, međutim, ustalilo da predstavlja naziv za sve distribucije koje se baziraju na jezgru Linuks. Sklop jezgra i korisničkih alata naziva se distribucija, a trenutno postoji preko 300 različitih vrsta. U početku, Linuks su razvijali i koristili uglavnom pojedinci entuzijasti. Od tada je Linuks pridobio podršku mamuta iz informatičke industrije, počev od IBM-a do HP-a, kao alternativa za vlasničke verzije Juniksa i MS Windows-a na polju servera.
Linuks postaje sve popularniji kao operativni sistem za stone računare. Poklonici i analitičari pripisuju ovaj uspeh njegovoj nezavisnosti od dobavljača, niskim troškovima korišćenja, bezbednosti i pouzdanosti. Linuks je u početku bio razvijen za Intel-ove 386 mikroprocesore, a danas podržava mnoštvo arhitektura. Koristi se u aplikacijama u opsegu od stonih računara do superkompjutera i sistema za ugradnju kao što su mobilni telefoni i lični video rekorderi. Linuks je nastao kao akademski projekat Linusa Torvaldsa početkom devedesetih godina prošlog veka, dok je još uvek studirao informatiku na Univerzitetu u Helsinkiju, Finska. Linus nije bio zadovoljan performansama tadašnjih operativnih sistema na postojećem hardveru, odnosno nije bio zadovoljan performansama MS Windows-a i licencama vezanim za tadašnje Juniks operativne sisteme.
Linus je kompletan svoj rad, Linuks, objavio na Internetu, gde su programeri i inženjeri iz celog sveta mogli da se pridruže razvoju. Za Linusa Torvaldsa pisanje Linuks jezgra u početku je bio hobi za vreme studija. Torvalds je provobitno koristio Miniks (MINIX), pojednostavljeno jezgro koje je napisao Endru Tanenbaum za potrebe predavanja iz dizajna operativnih sistema. Međutim, Tanenbaum nije podržavao proširivanje svog operativnog sistema, što je navelo Torvaldsa da napiše zamenu za Miniks. Iako je Miniks prvobitno bio potreban da bi se napisao i kompajlirao Linuks, Linuks sistem je ubrzo prevazišao Miniks po svojoj funkcionalnosti.
Korisni linkovi

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike