U trendu

GNU/Linuks (3)

D. V.

Prva verzija jezgra Linuksa objavljena je na Internetu u septembru 1991. pod oznakom 0.02, a ubrzo posle toga, u oktobru, usledila je druga verzija. Od tada su se hiljade programera iz celog sveta priključile projektu. Esej Erika S. Rejmonda Katedrala i bazar (The Cathedral and the Baazar) raspravlja o razvojnom modelu Linuksa i njemu sličnog softvera.
Istorija jezgra Linuksa usko je povezana s istorijom GNU-a, istaknutog projekta slobodnog softvera koga vodi Ričard Stolman. Projekat GNU započet je 1983, a cilj je bio razvoj kompletnog operativnog sistema nalik Juniksu, uključujući razvojne alate i korisničke aplikativne programe u celosti od slobodnog softvera. Do izdavanja prve verzije jezgra Linuksa projekat GNU napravio je sve neophodne komponente ovog sistema, osim jezgra. Torvalds i drugi rani razvijači Linuksa prilagodili su svoje jezgro tako da ono radi s GNU komponentama i programima korisničkog okruženja da bi napravili u potpunosti funkcionalan operativni sistem. Linuks jezgro i operativni sistem licencirani su pod GNU-ovom Opštom javnom licencom (OJL), koja zahteva da se sve modifikacije izvornog koda i dela koja proisteknu iz njega takođe licenciraju pod OJL-om. Linus Torvalds je 1997. izjavio da je objavljivanje Linuksa pod OJL-om definitivno najbolja stvar koju je on ikada uradio.
Pingvin Tuks (Tux) je maskota Linuksa. Ime Linux nije skovao sam Torvalds, već Ari Lemke (Ari Lemmke), administrator na ftp.funet.fi, koji je tako nazvao direktorijum iz koga je Linuks prvi put bio dostupan. Robna marka "Linux" je vlasništvo Linusa Torvaldsa. Razvijeno je više verzija Linuksa, među kojima su najpopularnije Slakver (Slackware), Debijan (Debian), Red het (Red Hat), SuSE (SuSE), Mandriva (Mandriva), Ubuntu (Ubuntu), Džentu (gentoo). U poslednjih nekoliko godina razvija se Linuks-Knopiks (Knoppix), verzija operativnog sistema koji nije potrebno instalirati na računar, već sistem radi direktno sa CD-a. Knopiks je prelazna varijanta Linuksa, koja pored operativnog sistema sadrži i paket programa za kancelarijsko korišćenje (paralelan s programima paketa Majkrosoft ofis), programe za tehničko crtanje, rad s fotografijama, paket multimedijalnog softvera za slušanje muzike i gledanje filmova i internet pretraživač (Mozilla Firefox).
Sam Knopiks razvio se u mnogo pravaca, jer ima ugrađenu pomoć za promenu softvera koji se nalazi na CD-u, te je tako relativno jednostavno napraviti distribuciju Knopiksa za svoju specifičnu namenu. Zarazna popularnost dovela je do masovne upotrebe Linuksa u mrežnim i serverskim primenama. Naravno, razlog nije samo to što je besplatan već što je izuzetno pouzdan i izdržljiv. Oni koji su ga tada koristili nisu ni očekivali da bude privlačan i lak za upotrebu. Tražili su samo pouzdan operativni sistem pošto su svi Majkrosoftovi serverski proizvodi bili skupi i neadekvatni.
Međutim, kada je počelo prilagođavanje izgleda i svih aspekata primene za običnog korisnika, došlo je do čestih reakcija Majkrosofta, kao i autora GNU softvera. Kampanja Majkrosofta imala je za cilj da prikaže Linuks kao sistem za koga se ne zna ko ga održava, koji nije ni rasprostranjen, pa ga zato nijedan virus niti haker i ne napada i tako dalje. U tom propagandnom ratu pojavljivale su se tvrdnje da Majkrosoft angažuje nezavisne firme da potvrde kako je Linuks skuplji u upotrebi, te da su sklopili ugovore o saradnji s firmama koje će zauzvrat optužiti Linuks da je plagijat i ukradeni kod.
Korisni linkovi

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.