U trendu

Hoće li nestati amazonske džungle?

Najnovija istraživanja koja su sproveli naučnici u SAD upozoravaju da bi amazonska prašuma mogla da bude skoro uništena do 2020. godine. Ovakav zaključak je izveden na osnovu primene kompjuterskog modela koji je, na osnovu trenutnog tempa seče šuma u Brazilu i daljih razvojnih planova njihove vlade, pokazao da će od današnjih „Zemljinih pluća“ preživeti jedva 5%.

Brazilska će vlada, u okviru svojeg projekta pod nazivom „Napredni Brazil“, u narednih sedam godina uložiti 40 milijardi dolara u izgradnju puteva, železnica, hidroelektrana i novih naselja. Ovakav plan prati intenzivna seča šuma kojom se stvara prostor za tako nešto i trenutno se iskrči oko 2 miliona hektara šume godišnje. Novi planovi i predviđanja ističu da će se ova brojka u budućnosti značajno povećati.

Predviđanja su alarmantna, jer bi njihovo ispunjenje značilo značajne poremećaje u ekosistemu naše planete, pojačavajući fenomene „staklene bašte“ i globalnog zagrevanja koji, i bez seče amazonskih prašuma, stvaraju dovoljno problema. Amazonska džungla je poznata i po tome što nju nastanjuje najveći broj životinjskih i biljnih vrsta naše planete i sve one bi nestale ispunjenjem predviđanja američkih naučnika.

Da li postoji rešenje za ovakvu situaciju? Scott Bergen, jedan od učesnika u pomenutom istraživanju, upozorava na činjenicu da seča šuma nije u dovoljnoj meri kontrolisana od strane brazilske vlade i da legalno krčenje prati i ilegalno uništavanje šuma, koje nastaje formiranjem novih naselja duž novoformiranih trasa za puteve. Ipak, on smatra da je kontrola teško izvodiva na ovako ogromnom području i da je, u cilju očuvanja šuma, potrebno smišljati nove i efikasnije pristupe.

Stoji činjenica da je brazilski ekonomski razvoj i prosperitet usko povezan sa projektom „Napredni Brazil“ i da vlada ne može da se od njega odrekne. Zato Scott Bergen predlaže rešenje koje ne bi smanjilo prihode ove zemlje, a istovremeno bi smanjilo seču i uništenje šuma. Pošto već postoje ugovori između najrazvijenijih država sveta kojim se ograničava produkcija i emitovanje ugljen-dioksida u atmosferu, mogli bi da se uvedu tzv „CO2-krediti“.

Ovaj gas je glavni uzročnik pojave globalnog zagrevanja i na svetskom nivou već postoje norme o tome koju količinu ugljen-dioksida države koje su pristupile projektu borbe protiv ovog problema mogu da emituju u atmosferu. One koje prekoračuju ovaj prag bi mogle da kupuju neiskorišćene „kredite“ od drugih zemalja i na taj način bi brazilska vlada, tvrdi Scott Bergen, mogla godišnje da zaradi i do 2 milijarde dolara. Na taj način bi novi prihodi omogućili smanjenje i ograničavanje seče amazonske prašume.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.